Da li ste i vi među onima koji kratkotrajan gubitak svesti ne shvataju kao ozbiljan zdravstveni problem ili simptom neke bolesti i nemaju običaj da se jave lekaru? Evo zašto ovo stanje nikako ne smete da potcenjujete.
Iznenada počinje da vam se vrti u glavi, magli vam se pred očima i imate utisak da propadate... Kratkotrajan gubitak svesti većina ljudi, verovatno ni vi, ne shvata ozbiljno. Međutim, uzroci kriza svesti mogu biti brojni i nikako ih ne treba potceniti.
Mogu da budu kardiološki, neurološki i neurokardiološki, sa tim da su neurokardiološki vezani za poremećaje kardiovaskularnih refleksa i javljaju se u 80% slučajeva. Nastaju najčešće kao akutne ili hronične infekcije, javljaju se u okviru takozvanog sindroma hroničnog umora. Neurološki uzroci podrazumevaju tumore centralnog nervnog sistema, epilepsiju ili neurodegenerativne bolesti, kao što je Parkinsonova bolest.
Kardiološki uzroci su poremećaji srčanog ritma i sprovođenja, kada je često potrebno da se ugradi pejsmejker ili uradi elektrofiziološko ispitivanje, ili je pak reč o strukturnim poremećaji srca. Neurološki i kardiološki uzroci javljaju se u oko 10 odsto slučajeva. Da li ste sada promenili mišljenje?
PUT DO DIJAGNOZE
Za dijagnostiku kriza svesti koristi se specijalna, visokosofisticirana oprema kojom se krvni pritisak meri svakog sekunda, otkucaj po otkucaj, sinhrono sa srčanim radom, tako da je moguće uloviti naglu promenu pritiska u trajanju od nekoliko sekundi.
Dijagnoza se postavlja testiranjem funkcije autonomnog nervnog sistema u specijalizovanim laboratorijama, koje su opremljene odgovarajućom dijagnostikom koja uključuje takozvani hed ap tilt test, gde se pacijent na pokretnom stolu drži pod uglom od 70 stepeni u trajanju minimalno od 20 minuta. Ovo se sve radi zbog provokacije funkcije simpatičkog nervnog sistema i utvrđivanja uzroka sinkope. Test se smatra pozitivnim ukoliko dođe do pada pritiska sa pojavom tegoba ili sinkope. To je potvrda da se radi o neurokardiološkoj sinkopi.
Hed ap tilt test se preporučuje kod osoba koje imaju bilo koji slučaj kriza svesti, kada je došlo do pada sa gubitkom svesti ili bez njega, kao i kod pacijenata koji imaju ortostatsku nestabilnost pri ustajanju, imaju vrtoglavice ili takozvani sindrom hroničnog umora. Od uzroka nastanka zavisi i kako će se kriza svesti lečiti. Ako je u pitanju infekcija, neurokardiološke krize svesti leče se antioksidansima, antibioticima i simpatikomimeticima, koji stimulacijom funkcije simpatikusa sprečavaju krize.
Kod neuroloških uzroka, ako je u pitanju epilepsija, koriste se antiepileptici, tumori se leče operativno ili hemioterapijom, dok se neurodegenerativne bolesti tretiraju prema postojećim principima za lečenje ovih bolesti. Kardiološki uzroci s poremećajem sprovođenja otklanjaju se implantacijom pejsmejkera ili antiaritmicima, ukoliko je u pitanju poremećaj ritma. Kod ovih pacijenata radi se i elektrofiziološko testiranje.
SPOJ ISTOKA I ZAPADA
Autonomni nervni sistem je softver našeg organizma, dirigent orkestra koji upravlja radom svih organa. Sastoji se od dva suprotstavljena dela simpatikusa i parasimpatikusa, koji su kod zdravih osoba u ravnoteži. Mozak i srce funkcionišu kao jedinstvena osovina, u harmoniji, pri čemu mozak ima i upravljački uticaj, ali je i ovaj deo nervnog sistema autonoman, po čemu je i dobio naziv. U slučaju poremećene ravnoteže između ova dva dela sistema, nastaje disbalans i pojava bolesti, u zavisnosti koji je deo pogođen. Kod starih Kineza ova dva dela sistema nazivaju se jin i jang i sve bolesti se leče tako što se radi balansiranje ova dva principa.
Ravnoteža je bitna da bi se ostvario harmoničan rad svih organa koji su u međusobnoj zavisnosti. Svaki ispad u funkcionisanju našeg softvera dovodi do dominacije jednog ili drugog dela sistema bez mogućnosti kontrole od suprotnog principa, tako da dolazi do ekscesa simpatičke ili parsimpatičke funkcije. Ako se radi o ekscesu simpatičke funkcije, dolazi do pojave hipertenzivnih kriza i komplikacija, kao što su moždani udar ili infarkt srca. Kod pacijenata sa dominacijom vagusne aktivnosti dolazi do pada pritiska i opšte energije s pojavom autoimunih bolesti, astme i češćih sinkopa.
Šta bi onda bilo ovo što neurokardiolozi rade? Cilj dijagnostike je procena rizika od iznenadne smrti. Celokupna istočnjačka medicina, koja je stara 5.000 godina, zasniva se na na uspostavljanju ravnoteže između dva suprotstavljena, ali ipak komplementarna principa jina i janga, a neurokardiolozi su prvi put uspostavili povezanosti zapadne i istočnjačke medicine. Sa zapadnom medicinom, fizikom i matematikom mere istočnjačke principe na osnovu kojih su oni lečili bolesti pre četiri do pet hiljada godina i sve to postižu na maksimalno egzaktan način - uvođenjem matematike i fizike u medicinu.
(Kurir.rs/ prof. dr Branislav Milovanović, internista-kardiolog, šef neurokardiološke laboratorije KBC "Bežanijska kosa", predsednik Udruženja neurokardiologa Srbije)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
