Srbija trenutno ne muči muku sa porastom slučajeva mišje groznice, ali kod komšija - u Hrvatskoj i Sloveniji stvari su daleko ozbiljnije. Bojazan da mišja groznica bukne i kod nas uvek postoji.
Epidemiolog dr Slavica Maris, načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje pričala je na ovu temu šta je mišja groznica, koji su simptomi , kako se širi, te kako se leči.
"Virus izaziva prirodno žarišnu infekciju, mesto koje je rezervoar, to su mišoliki glodari, šumski ili poljski miš, pacov... Oni prenose ovu bolest i stalno svojim izlučevinama zagađuju područje gde se nalaze", ističe dr Maris.
"Ta faza traje nekoliko dana, potom temperatura opada ali dolazi do pada pritiska koji može dovesti do šoka. Ova faza traje od nekoliko sati do tri dana, i prati je oligurična faza, kada se krvarenja nastavljaju, po koži, sluzokožama i unutrašnjim organima. Smanjuje se izlučivanje mokraće i oštećuju se bubrezi. Ako se prebrodi, poslednja je faza ogromnog lučenja mokraće, tri do šest litara i to je faza oporavka", dodaje ovaj epidemiolog.
Dr Maris upozorava da je reč o potencijalno smrtonosnoj bolesti, a smrtnost je od 0, 5 do deset odsto. Do pogoršanja dolazi u drugoj i trećoj fazi bolesti.
Virusna mišja groznica u telo čoveka može da dospe udisanjem prašine od osušenog izmeta miša, recimo tokom boravaka ili čišćenja podruma, šupa, magacina, ostava, skladišta i uopšte prostorijama u kojima se mogu naći glodari. Takođe, čest je slučaj da se dobije u prirodi ili tokom hvatanja i ubijanja miševa i pacova. Moguć je čak i aerosolni prenos, ako se izmet glodara osuši, a mi u toj prostoriji udahnemo zaražene čestice.
"Ako ste na tavanu, podrumu, gde vidite da ima izmeta glodara, nikada nemojte čistiti metlom! Niti usisavati. Poprskajte varikinom i vlažnom krpom prebrišite. Nosite i masku", savetuje dr Maris.
"Moram naglasiti da se ne prenosi sa čoveka na čoveka, putevi prenosa diktiraju i mere zaštite. Izbegavajte boravak u žarištima, šuma, njiva, polje... Izbegavajte nisko, neuređeno rastinje jer se tu oni razmnožavaju i ima izlučevina", dodaje ona.
"Postoji više serotipova ovog virusa. Neki daju blažu kliničku sliku, to je na primer Pumala virus u Evropi, i Seul serotip. Znatno opasniji tip sa težom kliničkom slikom je tip Beograd, koji imamo na teritoriji Balkana", poručila je dr Maris u emisiji "Uranak" na K1.
Kurir.rs/M.M.
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
