Vojni oficir po obrazovanju, Gadafi je vladao Libijom 42 godine, a došao je na vlast 1969. godine kada je uz pomoć Saveza slobodnih oficira izvršio puč i srušio kralja Idriza. Odmah nakon toga, preimenovao je državu u Socijalističku narodnu libijsku arapsku džamahiriju i uspostavio socijalistički režim, kakav do tada nije viđen.
Sistem se zasnivao delimično na arapskom nacionalizmu i "direktnoj demokratiji". Tačnije, propagirao je politički sistem narodnih kongresa i narodnih komiteta kao direktnu demokratiju bez parlamentarizma. Ovo ustrojstvo je nazivao islamski socijalizam koji je podrazumevao i privatno vlasništvo nad malim preduzećima, dok je vlada kontrolisala velike firme.
S druge strane, nametnuo je i deo islamskog morala zabranivši alkohol i kockanje.
Do poslednjeg dana vladavine insistirao je na pravljenju unije afričkih zemalja, nešto poput EU.
Godine 2011. pobunjenici koji su započeli rat u Libiji, tražili su da se povuče sa vlasti i napusti zemlju, a Tribunal u Hagu je čak raspisao i poternicu za njim zbog navodnih zločina protiv čovečnosti.
Ubijen je 20. oktobra 2011. u rodnom Sirtu, a UN su zatražile istragu o njegovom ubistvu jer se smatralo da je u pitanju ratni zločin.
Britanski BBC objavio je snimak poslednjih trenutaka života Gadafija u prilogu "Lov na Gadafijev zlatni pištolj". Na snimku se vidi razularena masa koja ga je teško mučila, a na kraju i ubila.
Nakon njegove smrti došlo je do raspada Libije, a veliki deo teritorije zauzela je Islamska država.
Imao je sedmoro dece i to 6 sinova i ćerku. Najmlađi sin Sejf al Arab al Gadafi ubijen je 30. aprila 2011. godine tokom NATO bombardovanja Tripolija, kada je stradalo i njegovo troje unučadi.
Kurir.rs Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
