Najnovije vesti

NAUČNICI TVRDE DA VIRUSI MOGU DA IZUMRU: Da li se to događa i sa koronom u Japanu i Indiji?
Foto: Robert Daly / Caia Image / Profimedia

studija

NAUČNICI TVRDE DA VIRUSI MOGU DA IZUMRU: Da li se to događa i sa koronom u Japanu i Indiji?

Planeta
15:40h

Mediji su početkom sedmice preneli vest da bi uzrok naglog pada broja novozaraženih u Japanu, ali i Indiji, mogla biti evolucijska slepa ulica u koju je upao virus.

Naime, u Japanu je broj novozaraženih, nakon vrhunca krajem avgusta, kada je dnevni broj zaraženim premašivao 20.000, poslednjih dana pao na ispod 200.

Hipotezu o "slepoj ulici" izneo je Ituro Inoue, profesor na japanskom Nacionalnom institutu za genetiku. On smatra kako je moguće da je delta soj u Japanu akumulirao previše mutacija na virusnom nestrukturnom proteinu koji ispravlja genetske greške, nazvanom nsp14, prenosi Index.hr.

Hipoteza o samouništenju mutacijama

Prema njegovoj hipotezi, posledica tih mutacija bila je da virus nije uspevao na vreme da popravi mutacije, što je na kraju dovelo do nagomilavanja nepovoljnih mutacija i samouništenja virusa.

Studije su pokazale da u Aziji više ljudi ima obrambeni enzim nazvan APOBEC3A koji napada RNA viruse kao što je SARS-CoV-2, uzročnik kovida-19, u porešenju sa ljudima u Evropi i Africi, pa je, prema Inoueu, to mogući razlog zašto se to dogodilo u Japanu, ali ne u Evropi.

U tim "napadima" APOBEC3A može da ošteti protein nsp14 koji služi za ispravljanje mutacija.

Mnogi stručnjaci ne slažu se s tom hipotezom i smatraju da je za jenjavanje epidemije u Japanu zaslužna kombinacija visoke stope vakcinisanih od preko 76% ukupne populacije, velikog broja zaraženi u poslednjem talasu i velike discipline u pridržavanju epidemioloških mera, naročito u održavanju distance i nošenju maski.

Japanci su navikli da koriste maske uvek kada vladaju epidemije respiratornih bolesti, čak i na otvorenom, podseća Index.

No hipoteza je ipak zanimljiva jer nameće pitanje može li se uistinu u nekom trenutku dogoditi da virus SARS-CoV-2 postane neefikasan, prestane da se širi i nestane.

Istorija potvrđuje da virusi nestaju

Naučna istraživanja pokazala su da su brojni virusi gripa s vremenom nestali iz cirkulacije među ljudima. Smatra se da će svaki virus gripa nestati u razdoblju od nekoliko decenije do najviše 120 godina. Nakon što nestane, zamijeniće ga neki drugi, koji može da izazove pandemiju.

Najstariji dokaz u prilog tezi da virusi sami nestaju predstavlja otkriće virusa boginja u ostacima jednog od Danaca koji su ubijeni 1002. godine u Engleskoj, u Oksfordu.

Naime, kada su naučnici analizirali virus, utvrdili su da se značajno razlikuje od virusa velikih boginja koje su harale 1970ih sve dok nisu zaustavljene masovnom vakcinacijom.

To znači da je virus otkriven u Engleskoj morao sam prirodno da izumre pre više stotina godina, dok je virus iz 1970ih izumro zahvaljujući cepljenju. Drugim rečima, virus velikih boginja izumro je najmanje dva puta.

Jedan od novijih primera virusa koji su nestali je SARS. Taj virus je, kao i SARS-CoV-2, prešao sa životinja na ljude na pijaci živih životinja u Kini, u pokrajini Guangdong.

Smatra se da je on sa šišmiša prešao na cibetke himalajske palme (zveri nalik na mačke) i japanske rakunske pse 2002. godine, da bi potom zarazio ljude.

Virus je izumro zahvaljujući strogim merama izolacije koje je u njegovom slučaju bilo moguće efikasno primeniti jer su oboleli vrlo rano pokazivali teške simptome – gotovo svaka peta zaražena osoba ubrzo je umrla.

Ranim praćenjem i izolacijom obolelih, pre nego što su uspeli da zaraze druge, širenje virusa koji je izazvao SARS je zaustavljeno i on je nestao jer više nije imao koga da zarazi.

Osim toga, piše hrvatski sajt, on nije mogao da se vratiti u svoj izvorni rezervoar, među divlje šumske životinje, jer one nisu uobičajeno zaražene njime. Životinja koja ga je prenela na ljude bila je jedna od retkih zaraženih, a nju je verovatno direktno zarazio šišmiš.

Osim SARS-a, samo su dva druga virusa u istoriji izumrla zahvaljujući ljudskim merama – velike boginje i goveđa kuga, koje su zaustavljene vakcinacijom.

Trenutno se na rubu izumiranja nalazi i virus koji izaziva dečju paralizu. Polio izaziva invaliditet kod relativno malog procenta dece, ali uprkos tome, obavezna vakcinacija uvedena je u većini zemalja sveta.

Zahvaljujući masovnoj kampanji vakcinacije, broj slučajeva dečje paralize od 1980ih do danas smanjen je za 99 posto. Divlji poliovirus iskorenjen je na svim kontinentima osim u Aziji, a od 2020. godine Avganistan i Pakistan su jedine dve zemlje u kojima je bolest još uvek klasifikovana kao endemska.

Hoće li i drugi virusi nestati?

Neke viruse, poput onih koji izazivaju grip, teško je trajno zaustaviti. Ključni problem je u tome što oni osim ljudi imaju druge rezervoare u životinjama, u kojima se rekombinuju i cirkulišu. Na primer, virusi gripa imaju rezervoare u divljim i domaćim pticama i svinjama.

Slično važi za epidemije ebole koje se iznova i iznova javljaju i prestaju. Od kada je virus otkriven 1976. godine, do danas je u Africi bilo najmanje 26 epidemija ebole. No to su samo skokovi sa životinja (najčešće šišmiša) na ljude koje su zdravstveni sistemi zabeležili jer je bilo više slučajeva obolevanja među ljudima.

Neka istraživanja gena virusa ebole pokazala su da je tih skokova bilo više, najmanje 118, ali je većina ostala neprimećena. Drugim rečima, dokle god ima sleših miševa, taj virus će ostati sa nama, bez obzira na to da li je makar jedna osoba zaražena.

Pojedinačne epidemije virusa ebole uspešno se zaustavljaju i ne uspevaju da se prošire svetom zato što ebola takođe izaziva izuzetno teške simptome.

Tu spada i MERS, koji je 2012. godine prešao na ljude sa kamila. On je od tada prešao na ljude u stotinama različitih prilika.

Uvreženi sojevi gripa imaju tendenciju da se razvijaju kroz mnogo različitih puteva, ali većina virusa u nekom trenutku nestane. Procenjuje se da se svakih nekoliko decenija razvije nova vrsta gripa koja će zameniti staru, a virusi koji ga izazivaju obično su sastavljeni od kombinacije starih virusa gripa i novih koji stižu sa životinja.

Na primer, soj virusa H1N1 koji je izazvao pandemiju gripa 1918. godine, vremenom je nestao delom zato što su ljudi koji su ga preživeli postali rezistentni na njega, a delom zato što je nakupio mutacije koje su bile beskorisne ili čak aktivno štetne za njegov opstanak.

Nažalost, istraživanja su pokazala da SARS-CoV-2 može da pređe na divlje i domaće životinje poput nerčeva, mačaka i pasa i da se sa njih vraća među ljude, piše Index.

KON: SLEDEĆU NOVU GODINU DOČEKUJEMO BEZ MASKI! Pomeriti raspust, uvesti mere za gastarbajtere?
16:29

KON: SLEDEĆU NOVU GODINU DOČEKUJEMO BEZ MASKI! Pomeriti raspust, uvesti mere za gastarbajtere?

Prednosti i štete brze mutacije

Brza mutacija virusu može biti korisna, ali i štetna. S jedne strane ona mu omogućuje da se menja i prilagođava kako bi se lakše prenosio, lakše ulazio u ćelije i brže multiplikovao.

Sa druge strane, prevelika brzina mutacije može rezultirati nagomilavanjem štetnih mutacija koje mogu da otežaju širenje virusa. Većina mutacija je štetna ili beskorisna, ali poneke, retke, virusu daju određenu evolucijsku prednost.

U populaciji domaćina obično prevlada onaj virus koji je najuspešniji u širenju, kao što je zaraznija delta prevladala raniju alfu.

SARS-CoV-2, koji izaziva kovid-19, jednolančani je RNK virus, a oni mutiraju brže od dvolančanih RNK virusa i DNK virusa. Istraživanja su pokazala da veličina genoma uglavnom ima negativnu korelaciju sa brzinom mutacije - što veći genom, to manje mutacija.

U tom smislu dobro je što virus SARS-CoV-2 ima veliki genom sastavljen od 30ak hiljada baznih parova, pa relativno sporo mutira za jednolančane RNK viruse, sporije od gripa.

Procenjuje se da SARS-CoV-2 nakupi oko dve mutacije mesečno. Korelacija veličine genoma i sporosti mutacije logična je jer virus sa velikim genomom mora da ima dobro uređenu proveru tačnosti prepisivanja svog koda.

Kada to ne bi imao, prenosi Indeks, u velikom genomu bi bilo previše grešaka i virus ne bi bio efikasan – u reprodukciji bi nastajalo previše virusnih čestica koje bi bile škartovi.

Virus gripa, koji ima mnogo kraći kod RNK, može sebi da dozvol luksuz da se manje tačno prepisuje i više mutira, a slično važi i za virus hepatitisa C i HIV.

No SARS-CoV-2 još uvek dovoljno brzo mutira da s vremenom može da izazove infekcije, čak i kod zaštićenih vakcinom ili preležanom bolešću.

Ubrzavanje mutacija i nestanak virusa

Prema navedenoj hipotezi, određeni sojevi virusa SARS-CoV-2, poput delte, prirodno bi mogli da nakupe dovoljno štetnih mutacija tako da nestanu. Neki stručnjaci smatraju da se upravo to u poslednje vreme događa u Japanu i Indiji. Z sada, međutim, ne postoje objavljena istraživanja koja bi to potvrdila.

Budući da prebrzo mutiranje može biti štetno za viruse, neki naučnici smatraju da bi veštačko ubrzavanje tog procesa određenim lekovima moglo da omogući njihovo zaustavljanje. Ova ideja mogla bi da se iskoristi za zaustavljanje sezonskog gripa, prehlada, ali i kovida-19.

Ubrzavanje mutacija moglo bi se iskoristiti i za lečenje pojedinačnih bolesnika. Već postoje neki dokazi da to može da funkcioniše. Naime, klinička ispitivanja u SAD-u i Japanu otkrila su da je lek koji podstiče mutacije favipiravir efikasan protiv soja gripa H1N1 tako što ga čini manje zaraznim.

Jedno istraživanje, objavljeno u martu 2021. u časopisu Nature Communications, pokazalo je da je favipiravir efikasan kod zamorčića zaraženih virusom SARS-CoV-2.

Naučnici se uglavnom slažu da, koliko god se trudili, retko možemo da dođemo do situacije u kojoj možemo tvrditi da smo neki virus zauvek iskorenili, piše Indeks.

Neki od njih mogu da se kriju u ljudima i životinjama, drugi u večitom ledu, a treći u frižiderima laboratorija. SARS-CoV-2 se za sada vrlo uspešno širi, a ima i druge rezervoare osim ljudi, pa je za očekivati da će još godinama ostati sa nama, poput sezonskog gripa ili prehlada koje izazivaju drugi koronavirusi.

Kurir.rs/Index.hr

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja