Ruskom predsedniku Vladimiru Putinu vreme ističe i on to zna.
U međuvremenu se nastavlja njegova bombastična predstava - objavljujući u petak aneksiju ukrajinskih teritorija, Putin je proglasio da će Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson zauvek da postanu deo Rusije. On žuri da proglasi pobedu i zacementira male dobitke i da traži mir, vodeći opasnu političku igru, bez obzira na fanfare u Moskvi, piše CNN u svojoj analizi.
On je pozvao Ukrajinu da odmah "prekine vatru" i "sedne za pregovarački sto", ali je dodao: "Nećemo pregovarati o izboru naroda. To je napravljeno. Rusija ga neće izdati".
Daje sve od sebe da to sakrije, ali gubi rat u Ukrajini.
"Putin želi da okonča celu ovu stvar što pre"
Andrej Kortunov, koji u Moskvi vodi Rusko veće za međunarodne poslove, takođe to vidi: "Predsednik Putin želi da okonča celu ovu stvar što pre."
Putinova nedavna mobilizacija 300.000 vojnika neće moći tako brzo da preokrene njegove gubitke na bojnom polju, a moglo bi da ima negativne posledice u samoj Rusiji, stavljajući ga na opasnu političku poziciju.
Prema službenim podacima iz EU, Gruzije i Kazahstana, oko 220.000 Rusa prebeglo je preko njihovih granica otkako je objavljena delimična mobilizacija.
EU je rekao da njihov broj, gotovo 66.000, predstavlja povećanje od više od 30 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.
Nezavisni ruski mediji koji citiraju obaveštajno-bezbednosnu službu FSB, ocenjuju ukupni egzodus još većim. Kažu da je više vojno sposobnih muškaraca pobeglo iz zemlje nakon proglašenja mobilizacije - 261.000 - nego što se do sada borilo u ratu - između 160.000 i 190.000.
CNN ne može da proveri ruske brojke, ali kolone od 40 kilometara na granici sa Gruzijom i prelazima u Kazahstan i Finsku govore o reakciji i jačanju percepcije da Putin loše procenjuje raspoloženje Rusa.
Putinu sat glasno otkucava
Kortunov kaže da ne zna šta se događa u Kremlju, ali da razume raspoloženje javnosti zbog ogromnih troškova i žrtava u ratu: "Mnogi ljudi bi mogli da počnu da postavljaju pitanja, zašto smo upali u ovaj haos? Zašto smo izgubili toliko ljudi?"
Putinova je logična opcija, smatra Kortunov, da proglasi pobedu i izađe pod svojim uslovima. Ali za to su mu potrebna značajna dostignuća na terenu: "Rusija ne može jednostavno da kaže da je misija ispunjena. Trebalo bi da postoji nešto što javnosti može da se predstavi kao pobeda."
I to je logika koju Putin, čini se, sledi potvrđujući lažne referendume u ukrajinskim regijama Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson koje je proglasio ruskim teritorijama.
Isti scenario bio je i prilikom aneksije Krima 2014. godine, a sada, kao i tada, preti nuklearnim udarima ako Ukrajina, uz podršku svojih zapadnih saveznika, pokuša da vrati anektirane teritorije.
Prošle nedelje američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je za NBC da će Vašington odlučno da odgovori ako Rusija upotrebi nuklearno oružje protiv Ukrajine i jasno je dao do znanja Moskvi sa kakvim bi se katastrofalnim posledicama suočila.
Zapadni čelnici takođe su naglasili kako neće priznati spomenute regije kao deo ruske teritorije.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je da potezi Moskve nemaju nikakav legitimitet, dodavši da će Vašington da nastavi da poništava međunarodno priznate granice Ukrajine.
Evropska unija rekla je da nikada neće priznati nezakonitu aneksiju Kremlja i opisala taj potez kao novo kršenje neovisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Malo je novog u tome što Putin radi pa su njegovi potezi, ako ništa drugo, predvidljivi, a samim time i lakši za analizu.
Kurt Volker, koji je bio američki ambasador pri NATO-u i specijalni predstavnik SAD-a u Ukrajini za vreme mandata bivšeg predsednika Donalda Trampa, veruje da se Putin možda sprema za mir.
- Mislim da on mora da maše nuklearnim oružjem, upućuje svakojake pretnje Evropi, a zatim reći, "u redu, idemo da pregovaramo o nagodbi. I pustite me da zadržim ono što sam već uzeo", ocenjuje on.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
