GENERAL ANTON VASILJEVIČ TURKULJ ŠPIJUN GRU KOGA SU RUSI OD SKORO POČELI DA VELIČAJU: Unosio je nemir u Nemce na istočnom frontu!

O Generalu Antonu Vasiljeviču Trkulju, odnosno Turkulu, generalu GRU inače bivšem plemiću se malo ili uopšte ne zna na ovim prostorima, ali и u svetu. Kad se rodio, školovao. Ono što se jedino zna opisano je na nekih 40 strana knjige " Pacovski kanali" Džona Loftusa koja kod nas ima nekoliko izdanja a jedino validno je iz 1991.

Zna se da je bio u Donskoj legiji da je kad je izbila Oktobarska revolucija i zbačen ruski car pridružio belogardistima kontrarevolucionarnoj amriji i unapređen u čin pukovnika, a kasnije je postao i general.Pripadao je belogardejcima kojima je komandovao general Mihail Gordejevič Drozdovskij.

"Anton Vasiljevič Turkul se u beloj literaturi- antiboljševičkoj se nešto i ne pominje. Da je on bio agent vojne službe GRU može se nači samo u jednoj knjizi koja je nastala na Zapadu, a to su čuveni Pacovski kanali Džona Loftusa. Zašto pominjem to? Zato što je Turkul ili kako bi Rusi rekli Turkulj imao gomilu lažnih organizacija i gomilu lažnih informatora, koji su prodavali te lažne informacije na Zapadu, pre svega generalu Gelenu, koji je prvo bio šef nemačke obaveštajne službe na istočnom frontu, a posle rata jedan od osnivača nemačke obaveštajne službe BND", započinje priču Jovanović i nastavlja

Anton Vasiljevič Turkulj, jeste bio špijun GRU, ali se i kod Rusa ne spominje da je bio špijun. Džon Loftus je bio bivši oficir Kontraobaveštajnog korpusa SAD. Živi u gradu Sankt Peterburgu na Floridi. Vatikan mu je odmah posle knjige nalepio etiketu da je antisemita, jer je samo Vatikan bio zainteresovan da mu se nalepi ta etiketa. Čukči sa Kamčatke sigurno nisu, Beduini nisu, Eskimi nisu, ali Vatikan jeste jer je u knjizi dokazao vezu između Vatikana i nacista i ulogu koju je Vatikan imao u bekstu nacista u Južnu Ameriku posle drugog svetskog rata.

On je rekao u dopunjenom izdanju knjige koja se zove "Nečastivo trojstvo - Vatikan, nacisti i švajcarske banke", da su mu Srbi masovno pisali posle prvog izdanja knjige, ali nije znao zašto. A reći ću zašto. U knjizi Pacovski kanali se spominje Krunoslav Draganović koji vrlo, vrlo, vrlo, vrlo nežno pominje u srpskim materijalima, onako samo dve rečnice. Nas ovde ne treba da interesuje Vatikan, jer on je sporedan u igri koju je Turkulj izveo.

Turkulj odnosno GRU, je imao uvek ključnu ulogu. Zašto? Agenti GRU su Leopold Treper - Brisel, Šandor Rado - Švajcarska, Rihard Zorge Japan. Svi su oni javili kad će da počne rat, međutim Zorgeu su nije verovalo. Drug Staljin je rekao: “Ja da verujem takvom jebaču i alkoholičaru ne mogu ”. I nije slučajno što je Turkulj radio ua GRU.

Objasniću podelu koja je nastala među Rusima. Jedni su smatrali da oni 1917/1921 ubijali komuniste, pa će i 1941. Drugi su smatrali da bez obzira na sve, bez obzira što se Rusija više ne zove Rusija nego Sovjetski Savez da je njihova dužnost prema narodu i otadžbini da je brane. Izbor tad nije bio nimalo lak, a nacisti Ruse koji su bili van Sovjetskog Saveza nisu smatrali nižom rasom, nego su smatrali, pa kako da kažem posebnim, sebi ravnim.

Esesovci su išli ocu Segeja Buglakova da sa njim diskutuju. Ni dlaka s glave mu nije falila. Godine1933 posle dolaska Hitlera na vlast da Ruska zagranična crkva koja je osnovana 1934 u Sremskim Karlovcima dobila je pravo da zadrži svoj manastir u Minhenu. Mitropolit u tom vreme koji je bio posle Antonija Hrapocikog koji se upokojio 1936, Mitropolit Anastasije Gribanovskij se 1937 zahvaljuje Hitleru na tome. što im je dozvolio da funkcionišu. Mitropolit Anastasije Gribanovskij svako nije bio nacista, Ovo je jedan primer razadora koji je vladao među Rusima koji su se našli u emigraciji.

Uopšte ne treba da se sumnja u patriotizam Turkulja. Bio je član Belog pokreta, prišao je GRU, naprosto zato što se plašio Nemaca. GRU se držao po strani, tamo jesu bile čistke, ali je bilo toliko profesionalnije od GPU - Glavne političke uprave, preteče NKVD-a. Cilj obaveštajnih službi je da ostvare pobedu nad protinvnikom. Treba da se shvati da nacije i države propadaju kad propadnu njihove obaveštajne službe. Dok službe rade svoj posao kako treba, države postoje. Problem kod Nemaca je bio taj što su imali puno obaveštajno kontrobaveštajnih službi koji su isprepleteni. Znači imali smo državne službe, imali su partijske službe, tako da što se tiče Neemaca oni su bili toliko isprepleteni, da nisu imali nikakvu obaveštajnu mrežu na Uralu i u Sibiru i to je osnovni razlog za poraz.

Bez strateške obaveštajne špijunaže nena pobede niste sposobni da osmatrate dubinu protivnika, da parališete njegovu ratnu industriju ili pak da pravovremeno saznajete odluke koje su donete.

Ključ pobede uvek leži u radu obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi.

Kontraobaveštajna služba treba da parališe rad neprijateljkih elemenata, a obaveštajan služba da prikupi planove neprijatelja na vreme. Jedan od načina da obmane neprijatelja je taj, da ukoliko se smatra da neprijatelj nema duboke izvore, ili da ih nema puno, da se organizuju lažni izvori, da se pokrenu lažne operacije, da se namerno namesti svoj agent koji će da dobije zadatak da postane izdajnik i prebegne kod protivnika kako bi se na taj način dostavljale informacije neprijateljskoj strani.

Može da se postavi pitanje što bi se dostavljale neprijateljskoj strani inforamcije o nama samima. Iz vrlo prostog razloga jer se na taj način lako parališe i preuzima kontrola nad kontraobaveštajnom službom, koja nema razaloga da sumnja.

Onda vremenom mogu da se poture informacije koje su potrebne. To biva tako što se u početku šalju informacije koje su 100 posto tačne sve dok se na zadobije poptuno povrenje strane kojoj se podmeću lažni podaci. Onda je važno da ti prvi podaci koji se serviraju budu 100 posto tačni, 100 posto proverljivi da ne bi izazvali sumnju u daljim oiperacijmama manipulisanja neprijateljem, radi se na smanjenju istitinih podataka na primer sa 100 posto na 95. Uvek tom preostalom procentu se dostavljaju lažne informacije, ali lažne informacije treba u sebi da sadrže toliko istine da prođu kao tačna informacija i da obavljena u nju lakše progura lažna.

Vremenom procenta istine se smanjuje a procenat laži povećava. Činjenica je da za to treba ne jedna čovek, nego da se mreža širi da mi sami određujemo koliko će neprijatelj da ima informatora, kako se dodaje jedan po jedan informator, tako se ponavlja postupak pridobijanje poverenja i manipulacijom i kad se tu u dovoljnom obimu radi, onda se parališu neprijateljske službe.

Onda se daje sloboda, da slobodno vrše obaveštajne operacije što smo da bi paralisali kontraobavešajnu službu što bi omogućilo protivničkoj strani da bez problema vrši obaveštajni rad. Sve ovo što sam rekao je teorija, koju su Turkulj i GRU dokazali u praksi.

Kurir.rs/A.Mlakar/B.Jovanović