Albanija je u vreme Envera Hodže bila jedna od najizolovanijih zemalja na svetu. Prvo se priklonila sovjetskom taboru, a posle razlaza sa SSSR-om 1968 okrenula se Maovoj Kini. Kina je sve do razlaza bila jedan od glavnih snabdevača Albanije naoružanjem za sva tri vida vojske.
Upravo u tom periodu, Kina je Albaniji isporučila zanimljive primerke borbenih aviona koji su danas sve eskponati i rado bi bili viđeni u kolekciji nekog bogatog kolekcionara. Međutim, malo ljudi zna da su neki avioni bili u letnom stanju sve do 2004. godine. Doduše malo je bilo teško održavati avione u letnom stanju, ali se nekako uspevalo.
Albanija je danas članica NATO pakta i od avijacije imaju samo helikopteri, dok su borbeni avioni prošlost, a dva aerodroma koji su bili ključni za albansku avijaciju danas se rekonstruišu da postanu nove vazduhoplovne baze za članice NATO.
Još 1980 tih godina za albansku vojsku se moglo reći da je živi muzej. Tu je bilo prastarih tenkova T-34, ali i kineskih kopija sovjetskog T-54 poznatog po oznako Type -59 koji je imao znatno veću kupolu i po tome se razlikovao u odnosu na original.
Ratno vazduhoplovostvo je nesumnjivo bilo najstarije i već 1980 tih bilo zrelo za muzej. Ukupno te 1996. godine Albanija je imala 98 borbenih aviona od čega je bilo ispravno oko 40 letelica. Broj godišnjih sati naleta albanskih pilota bio je 30 časova.
Strukturu ratnog vazduhoplovstva činili su: tri puka lovačko bombarderske avijacije, jedan puk transportne avijacije i jedan helikopterski puk.
Svaki lovačko-bombarderski puk činile su tri eskadrile aviona, a transportni i helikopterski puk imali su po jednu eskadrilu. Borbeni avioni bili su raspoređeni na sledećim aerodromima Zadri -Leće, Tirana -Farkaš, Tirana -grad, Tirana-Rinas,baza Kučove -Berat i aerodrom Valona.
Većinu lovačke avijacije činili su kineski avioni, kopije sovjetske proizvodnje F-7A (MiG-21), F-6 (MiG-19) i F-5 (MiG-17) koji su napravljeni krajem 1960-tih i početkom 1970-tih godina prošlog veka. Najmoderniji borbeni avion u sastavu albanskog ratnog vazduhoplovstva bili su F-7A koji su kopija svojetskog MiG-21 verzija F-13 koji su Albaniji isporučeni početkom 1970 tih godina 20 veka i oni su čuvali vazdušni prostor Albanije i trebali da brane Tiranu od potencijalnog napada iz vazduha. Kina je Albaniji isproučila 12 letelica od kojih je te 2004 bila operativna samo dva aviona od ukupno osam koliko je preživelo reformu, transformaciju, slom albanske države 1997 posle propasti piramidalnih štedionica. Nedosataka rezervnih delova uticao je da ovi avioni retko budsu operativni. To je imalo odraza jer neki avioni su imali jedva 400 sati naleta što ih čini idealnim materijalom za vazduhoplovne entuzijate.
Što se tiče aviona F-6 i F-5 koji predstavljaju kinesku kopiju sovjetskih lovaca MiG-19 i MiG-17 daleke 2004 svi avioni su bili prizemljeni. Albanija je imače imala 20 primeraka lovca F-6. Inače nekoliko lovaca F-6 uzelo je učešće u napadima na pojednie ciljeve u oklini Drača i Valone u vreme piramidalnog sloma albanske države kada je nastupila totalna anarhija.
Albanija je sve te avione ponudila na prodaju, ali od toga nije bilo ništa i te letelice i danas samuju čekajući negog entuzijasta da ih kupi i izloži u nekom muzeju.
Albanija je kao država od 1994. postala članica Partnerstva za mir, a od 2008 i članica NATO pakta. Avijacija je za nju postala daleka istorija. Još 2002 pokrenut je bio ambiciozni projakt modernizacije albanskih vazduhoplovnih snaga koje će obavljati misije podrške kopnenoj vosci i mornarici, odnosno obalnoj straži. Za tu svrhu su nabavljeni bili helikopteri, dok nabavku novih borbenih aviona niko nije ni predviđao.
Uprsko svemu tome albanski piloti koji su se školovali praktični deo nastave provodili su na školskim avionitma T-6 kineska kopija Jak -18 i na dvosednoj verziji lovca FT-5A kopija MiG-a 17.
Od ostalih letelica Albanija je raspolagala sa helikopterima Z-6 koji je kopija ruskog Mil Mi-4, kao i H-5 i Il-14 koji se smatra albasnkim najvećim transportnim avionom.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
