OVDE JE RED ZA ŠAMPITE ČEKAO I ČUVENI BATA STOJKOVIĆ Recepte ne menjaju 170 godina a mlađi se redovno pitaju šta im znači to ime!

BEOGRAD - U poslastičarnici u centru Beograda, ne menjaju recepte već 170 godina. Tamo možete popiti i pravu bozu. Nema te mode koja može da zameni ukus starinskih kolača i sladoleda.

Vanila, malaga, jagoda i plazma – ukusi sladoleda zbog kojih se nekad čeka i 20 minuta u redu ispred poslastičarnice. Unutra, prvo se oseti miris baklava i tulumbi. Recepte ne menjaju od 1851. kada je „Pelivan“ otvoren. Uz krempitu i šampitu obavezno ide limunada ili boza, za koju tvrde da je najbolja u gradu.

„Moj deda Mustafa Pelivanović je bio rvač, po tome je i ime. To su bili pelivani, namazani uljem u kožnim gaćama su se rvali, i on je osvojio prvo mesto i dobio veliku nagradu.

Od nagrade je otvorio prvu poslastičarnicu na ovim prostorima“, navodi Musab Alšukeir, vlasnik poslastičarnice.„Izdvajamo se po sladoledu koji pravimo po recepturi koja je stara 80 godina, a ima i kolača koji su tradicionalni“, objašnjava Suhaib Alšukeir za RTS.

„Kadaif, baklave, tulumbe, krempita, šampita je najbolje od kolača što imamo. A što se tiče pečata Pelivana, to je svakako sladoled, limunada i boza. Sladoled koji se pravi isto skoro 100 godina“, napominje Musab.

Decenijama se prepričava anegdota kako je Bata Stojković one koji su želeli da uđu preko reda u poslastičarnicu, vraćao nazad.

I danas se čeka, naročito leti, kada je najtraženija boza.

Dnevno prodaju oko 100 kilograma sladoleda i 50 litara boze i limunade. U ovom periodu najviše se jedu tulumbe.

Neki recepti su tajni i prenose se sa kolena na koleno.

„Prvi sladoled na kugle je ovde uveo moj deda. On se igrao sa ukusima i napravio taj recept koji i danas koristimo. To je tajni recept. I tada je otišao u Italiju po još neke sastojke i video sladoled na kugle i to je rešio da uvede i ovde“, kaže potomak osnivača poslastičarnice.

Jednom godišnje sladoled iz „Pelivana“ je besplatan za sve slučajne i namerne prolaznike. Cilj im je da budu primljeni na listu Uneska, a s obzirom na to da opstaju već 171 godinu, ne bi bilo nezasluženo.

Kurir.rs/RTS/Vladimir Ćatić