Oni su naime u saopštenju naveli da je odluka trebalo da bude doneta mnogo ranije i da je trebalo da obuhvati i druge članove - "nastavnike, roditelje i pogotovo psihologe, psihoterapeute i psihijatre koji su bili uključeni u proces oporavka naše dece".
Ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović gostovala je u jutarnjem programu Kurir televizije gde je govorila o ovoj odluci Vlade Srbije.
- Od maja prošle godine, nakon užasa koji je izazvan smrću, strahom i to na mestu gde se najmanje moglo očekivati u jednoj osnovnoj školi na lokaciji koja nam je dobro poznata, nije prestajalo da se razmišlja, priča, ublaže štetne posledice svega onoga što je majska tragedija dala ne samo Ribnikaru, roditeljima, đacima te škole i nastavnicima, nego čitavoj Srbiji i našem okruženju i svetu u krajnjem slučaju. Vlada je ocenila da u ovom momentu treba da se formira tim koji će biti zadužen za pravljanje zapravo prostora sećanja na tragediju u koja se dogodila 3. maja. Taj tim čine ljudi najrazličitijih profila. Pre svega ideju o tome ko treba da bude u tom timu ispred roditelja daju sami roditelji dece koje nažalost nema. U tom timu su naravno predstavnici vlade i to predstavnici ministarstva, prosvete, kulture, zalaganja. Zatim tu su svakako predstavnici grada Beograda, pravde, etičnih institucija, Filozofskog fakulteta, psihologa. Dakle čitav niz stručnih struktura će imati svoje predstavnike u tom timu. Imena i prezimena nekih su dali roditelji dece koje nažalost nema. Šta je ideja ovog formiranog tima koji nije bilo lako pre svega predložiti? Moramo se složiti da poruka koja treba da se pošalje, sa mesta sa kog će se slati, mora da bude takva da sećanje na one koje smo izgubili uvek živi u nama. Na način da pošaljemo poruku da se više nikada i nigde ne ponovi zlo koje nam se dogodilo - rekla je ministarka prosvete i dodala:
05:00
PORUKU TREBA POSLATI GRUPA , NE JEDAN ČOVEK! Ministarka prosvete o formiranju radne grupe za uspostavljanje Memorijalnog centra
- Složićemo se da slojevitu poruku koju treba da pošaljemo može uraditi samo grupa ljudi, ne jedan čovek. Složićemo se da će nam i međunarodna iskustva koristiti, jer ovakva tragedija, nažalost, događala se i na drugim mestima. Pa i drugi roditelji, i druge škole, i druge vlade, i drugi građani drugih zemalja su imali, nažalost, sličnu situaciju. Dakle, kada uzmemo u obzir sve ono što se dogodilo, ideju koju imamo, mislimo da je uvremenjeno da nakon deset meseci od tragedije formiramo tim koja će koordinisati, davati savete, sugestije, pratiti izgradnju memorialnog centra. Dakle, arhitektonski, građevinski, taj formalno-pravni etički odnos prema samom problemu treba da bude vrlo filigranski ugrađen u sam prostor koji je tamo. Ono što je roditelje zanimalo, dece koja su nažalost stradala i dece koja idu u Ribnikar, da tu negde napravimo jednu odmerenost koliko je god to moguće i da zadovoljimo očekivanja najvećeg broja, pre svega onih koji najdublje pate. Ja bih rekla da je to čitav naš narod.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
