Lideri Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, Narodne stranke Vuk Jeremić, Demokratske stranke Zoran Lutovac i lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović ovog vikenda trebalo bi da postignu konačni dogovor o zajedničkom izlasku na predstojeće izbore. No, upućeni tvrde da od dogovora može i da ne bude ništa i ada se on do sada razvlačio jer Đilas i Jeremić ne mogu da se usaglase čijih će više ljudi biti na izbornoj listi.
Prema saznanjima Kurira, za sada je jedino izvesno da bi pomenuti lideri partija trebalo da se sastanu do ponedeljka.
- Iako je poenta sastanka da se konačno dođe do dogovora o zajedničkom izlasku na izbore, problem su trzavice između Đilasa i Jeremića. Obojica žele da imaju više kandidata na listi, potencijalnih budućih poslanika. Đilas insistira da većina budu njegovi kandidati, ali je i Jeremić nedavno postavio direktan uslov - da čak polovina liste bude njegova, a da ostali podele drugu polovinu. Jeremić tvrdi da je on najjači od njih trojice, ali i da ulaže najviše novca u kampanju. Što će reći, on gleda iz ugla da ko ima više para, dobije i više mesta na listi - priča sagovornik Kurira iz opozicionih redova.
Kako kaže, iako su sva trojica svesna da vreme prolazi i da bi morali što pre da se usaglase i počnu da rade na strategiji za kampanju, odluče ko će biti predsednički kandidat, kao i nosilac liste za beogradske izbore, velika je verovatnoća da zbog Đilasa i Jeremića opet sve ostane nerešeno.
S druge strane, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović rekao je da je optimista i da "očekuje u najkraćem mogućem roku dogovor sa DS i NS o eventualnom izlasku na izbore", te tvrdi da ne žele da se bave procentima i kvotama.
- Nas isključivao interesuje pobeda - rekao je Stefanović za list Nova.
Demokrata Slobodan Milosavljević za Kurir kaže da je sastanak i eventualni dogovor Đilasa, Jeremića i Lutovca potreban, ali ne i dovoljan uslov za odličan rezultat na izborima i eventualnu pobedu.
- Pored njih troje, dogovor opozicije mora da obuhvati sve opozicione kolone i centru i levo od centra (Tadićev SDS, Demokrate Srbije, Nova stranka, GDF, 1 od 5 miliona, više stranaka zelenih i manjine). Tek u tom savezu i drugoj, desnoj opozicionoj koloni ( Dveri, DSS, POKS, Nova Srbija, Dosta je bilo....) kreira se šansa da predstojeći izbori ne budu izbori kontinuiteta već izbori promena. A onda, nakon godinu dana privremene, koncentracione vlade, koja će osloboditi medije, institucije i građane od straha, biće raspisanini i održani slobodni programski i ideološki izbori na kojima će Srbija izabrati ko će je voditi u narednom cuklusu - smatra on.
- Stvar je u tome da je najveći deo opozicije, i oni koji su učestvovali u dijalogu s učešćem stranaca i oni koji su učestvovali u dijalogu bez njih, zapravo preskočio najvažnije pitanje u dijalogu, a to je da budu odvojeni lokalni izbori od parlamentarnih i predsedničkih. No, deo opozicije, iz svoje prepotencije, verujući da će pobediti u Beogradu, nije to ni postavio kao zahtev. To je suština problema. Periferno je pitanje ko će imati koliko svojih ljudi na listi. To je bitno samo za ljude u tim strankama koji gledaju šta će da uzmu sutra ako budu učestvovali na izborima. Za građane to uopšte nije bitno - smatra Milivojević.
Niz problema
Ne mogu da se dogovore ni oko predsedničkog kandidata
Problem u postizanju dogovora je i izbor predsedničkog kandidata. Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš je jedan od potencijalnih kandidata, ali i potpredsednica Đilasovog SSP Marinika Tepić. Svako od lidera bi pak da nametne kandidata iz svoje stranke. Istovremeno, nosilac opozicione liste za beogradske izbore se još uvek ne spominje, jedino se vaga mogućnost da to bude neka nestranačka ličnost.
Istraživanje Faktor plusa
Cenzus siguran za samo četiri liste
Poslednje istraživanje agencije Faktor plus pokazalo je da, kada bi se parlamentarni izbori održavali sada, Srpska napredna stranka bi osvojila 58,3 odsto glasova, a cenzus bi prešle još četiri liste. Cenzus bi prešli SSP sa 9,4 odsto, SSP sa 5,4, koalicija DSS/POKS sa 4,3 i DJB Saše Radulovića sa 3,4 odsto.
Na granici su Zavetnici sa 2,9 odsto i Narodna stranka sa 2,7, dok su iza DS (1,9), Savez zelenih (1,8), PSG i Dveri (1,5) i SRS sa 1,4 odsto.
Ivana Žigić/ Foto/Source:Kurir
NE PROPUSTITE
