Vanredni parlamentarni izbori ponovo su u fokusu zahvaljujući inicijativi dela opozicije, koji je uz opstrukciju rada parlamenta ispostavio zahteve o što skorijem izlasku na birališta. Iako su i nosioci vlasti odgovorili da će sa zadovoljstvom prihvatiti svojevrsni izborni izazov, manje je verovatno da će do kraja godine biti prostora za organizovanje izbora, ocenjuju sagovornici Kurira. Analitičari smatraju da su februar, mart i april realniji termini, a plan Srpske napredne stranke mogao bi biti velika nacionalna kampanja koja bi uz redovne lokalne i pokrajinske izbore vezala i vanredne republičke, a možda i beogradske izbore, što opoziciji nikako ne odgovara.
Izlazna strategija
Procenjujući motive opozicije da zahteva izbore, izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže za Kurir da je to ofanziva iz nužde.
- Izgleda kao izlazna strategija iz protesta. Opoziciji je trebao izlazak iz trenutne situacije koja joj nije išla naruku, pre svega zbog stagnacije u ispunjavanju zahteva sa protesta. Oni ne traže samo parlamentarne, već sa njima i beogradske izbore, očigledno želeći da na talasu popularnosti u Beogradu ostvare dobar rezultat i na nacionalnom nivou. Takođe je očigledno da žele da izbegnu spajanje parlamentarnih sa lokalnim izborima, jer će u suprotnom opozicija biti "razvučena" po celoj Srbiji što im dramatično smanjuje šanse za dobar rezultat - objašnjava naš sagovornik.
Klačar smatra da će vlast pozitivno reagovati na ovakve zahteve, jer je i sama nudila izbore. Vučićeva poruka da izbori nisu fontana želja za Klačara znači da će SNS voditi računa o terminu, tajmingu i nivou izbora.
- I dalje je realitičniji scenario da će vanredni parlamentarni izbori biti u prvoj polovini sledeće godine prevashodno zbog spajanja sa lokalnim izborima čiji redovan termin jeste 2024. godina. Drugi razlog je što je decembar vrlo blizu, ovaj period je već ulazak u neku vrstu pretprazničnog raspoloženja, a takođe bi do tad teško mogao da se formira pokret koji je Vučić najavio. I treći razlog je što bi u decembru bilo jako komplikovano organizovati lokalne i pokrajinske izbore, iako je teorijski moguće. Beograd jeste nivo na kojem vlast može biti izazvana, ali mislim da SNS neće dozvoliti da eventualnim izbegavanjem tih izbora pokaže svoju slabost. SNS želi da na talasu velike nacionalne kampanje, u kojoj će Beograd biti samo deo, napravi dobar izborni rezultat. Naravno, ne treba isključiti da će SNS imati neku drugu logiku ili istraživanja za decembarske izbore. Uostalom, i sam Vučić je pominjao i decembar - zaključuje Klačar.
Idu đonom
Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić kaže za Kurir da, osim političkog nadmudrivanja, nema velike razlike da li će vanrednih izbora biti do kraja ili početkom godine.
- Ne vidim da neko može do marta ili aprila da posebno ubedi birače u nešto dobro ili nešto loše, pa mi sve ovo deluje kao političko taktiziranje. U ovom trenutku jedino je sigurno da ćemo na proleće imati lokalne izbore. Moja procena je da ćemo početkom godine, u februaru ili na proleće, imati republičke i lokalne i pokrajinske izbore. To je realno, ali ne isključujem mogućnost da to bude i u decembru. Opozicija računa da ako bi prinudila vlast na izbore do kraja godine, uknjižila malu političku pobedu. Međutim, s obzirom na to da Vučić stalno nudi izbore i ne samo da ne beži od njih već ih i priželjkuje, to se ne može smatrati pobedom jer bi se desilo ono što im je odavno nudio - podseća naš sagovornik.
On napominje da je za opoziciju uvek dobro i logično da traži izbore, a ono što nije ni dobro niti je logično da bude nekonzistentna.
- Ne možete jednog meseca da kažete "Nećemo izbore, izbori su sredstvo Vučića da ostane na vlasti", a onda sledećeg meseca izađete sa parolom "Izbori ili ništa". Mora da postoji konzistencija i dobro je za opoziciju da uđe sa visokom dozom samopouzdanja u te zahteve za izborima i u izbore. Međutim, ako to rade samo da bi naudili vlasti, neće ostaviti neki veći trag. Meni nije jasno zašto se odmah ide na jedan tako grub način, kako smo videli da se radi u skupštini. U redu je zahtevati izbore, ali mi nije prirodno da se odmah ide đonom. Šta ako Vučić prihvati izbore? Čemu onda opstrukcija skupštine? Nikome nije jasna do kraja strategija, jer se zahtevi stalno menjaju i niko njihovim biračima ne može da garantuje da za mesec dana opet neće promeniti zahtev ili reći "Nećemo na ovakve izbore, idemo na bojkot". I to stvara konfuziju kod glasača - ocenjuje Pejić.
Kada je reč o istraživanjima javnog mnjenja, direktor agecije Faktor plus kaže da istraživači ne nalazi spektakularno nove podatke koji bi bili motiv opoziciji da traži izbore.
- Naravno, postavlja se pitanje kako će izgledati opozicija na narednim izborima, da li će iću u jednu, dve, tri ili više kolona, ko će sa kim praviti saveze... Trenutno imamo zahtev samo dela opozicije i nismo jasno čuli da i desnica želi izbore do kraja godine. O brojkama možemo pričati kada se bude videlo kako će izgledati izborna trka, ali sada nema nikakvih iznenađenja u istraživanjima. Zato sam siguran da zahtevi nisu motivisani istraživanjima javnog mnjenja - naglašava Pejić.
Rizik minimalan
Beogradski izbori su i za ovog istraživača najneizvesniji izbori - i u smislu da li će ih biti i u smislu kada će ih biti.
- Niko nije posebno zainteresovan da izbori za Beograd budu što pre. Iz opozicije je i na ovoj temi bilo nekonzistencije. Čas traže da se izbori za Beograd odvoje od lokalnih i republičkih, a čas traže da beogradski izbori, koji su de fakto lokalni izbori, budu zajedno sa parlamentarnim.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje za Kurir da SNS ne može da pogreši, ma kakvu odluku doneo o terminu izbora.
- Mogu da idu na izbore i na proleće i u decembru, njihov rizik je minimalan. Zakazivanje vanrednih izbora u ovim okolnostima nije fontana želja za opoziciju. Takav pristup je odraz njihovog precenjivanja sebe i potcenjivanja vlasti koja ne mora uopšte da raspiše izbore. Sama ideja da se raspisuju vanredni izbori bila bi neka vrsta ustupka opoziciji. Vlast ima većinu u parlamentu, opozicija se trudi da napravi parlament disfunkcionalnim, što može da bude povod i okidač za izbore, ali ako izuzmemo tu incident-politiku, nisu se promenili odnosi snaga dramatično ni u javnom mnjenju niti u parlamentu. Opozicija je politički neubedljiva, razjedinjena i lišena nekog razumnog liderstva, a njen motiv da izađe sa ovakvim zahtevima jeste da dođe na vlast što je pre moguće - objašnjava Stanković.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
