Petsto emitovanih epizoda serije "Igra sudbine" učinile su da ovaj glumac oseti veliku popularnost ali i usavrši svoj posao pred kamerom, gde se danas, kako kaže oseća da je na pravom mestu
Glumac Stevan Piale ljubav prema glumi otkrio je sasvim slučajno, a potom se odabir ove umetnosti kao životnog poziva ispostavio pravim potezom. Bavio se fudbalom i košarkom, peva i svira gitaru za "Falš bend", član je i humanitarne trupe "E" i predsednik udruženja "Čiča Mičino pozorište", a sinhronizuje animirane i igrane filmove i serije. Pozorišna publika ga najviše zna po predstavama za najmlađe, a televizijska po nekoliko serija u kojima je učio zanat pred kamerom sve dok nije došla rola Luke Kanačkog u "Igri sudbine". Ova telenovela obeležila je nedavno svoju 500. epizodu od kojih je svaka Stevanu donela veliku pažnju gledalaca.
Jeste li je očekivali i kako se nosite sa popularnošću?
- Nisam očekivao. Popularnost je teško breme jer uz veliku moć, dolazi i velika odgovornost. Svestan sam da imam uticaj na mlade naraštaje i to me gura da budem bolji i iz dana u dan svojim primerom utičem na nekoga. Popularnost ima svojih dobrih i loših strana ali se trudim da se fokusiram na dobre. Pokušavam da iskoristim to što sam trenutno u fokusu da podržim prave stvari i pomognem koliko mogu ljudima kojima je pomoć najpotrebnija.
Šta je presudno za toliki uspeh serije "Igra sudbine"?
- Ne postoji jedna određena stvar. Verujem da je ljude prvo privukao zaplet i taj turbulentni početak serije. Za trajanje mislim da je zaslužna ekipa koja, posle skoro tri godine, i dalje sjajno finkcioniše. I naravno, ničega ovoga ne bi bilo da nema Žarka Jokanovića kojem ni posle 500 epizoda nije presušila inspiracija za pisanje scenarija.
Da li vam je uloga Luke Kanačkog do sada najzahtevnija?
- Definitvno jeste, pogotovo u prvih nekoliko meseci snimanja. Bilo mi je veoma teško da prihvatim i dočaram Luku koji tada nije imao nijednu vrlinu. Borio sam se protiv teksta jer smo Žarko i ja drugačije zamišljali lik. Sve to se dešava u uslovima koji su za glumca veoma teški. Na setu smo bili po dvanaest sati, a uveče kada dođem kući učim po 20 strana teksta za sutra. Bila je to ogromna škola za mene i zahvalan sam što sam dobio priliku da prođem kroz ovakav proces. Sad samo Luka i ja u miru i to sve teče kao boza.
S kojim kolegom najviše volite da radite?
- Ne bih izdvajao nikog pojedinačno jer i dalje smatram da smo fantasticna grupa i da je to jedan od razloga uspeha i dugovečnosti ove serije. Ova mlada ekipa sa početka projekta se i dalje drži. Imamo grupu u kojoj se svakog dana dopisujemo, savetujemo i pomažemo kad god treba.
Kako je počelo prijateljstvo sa Lukom Racom?
- Od početka smo se prepoznali, a vremenom je naš odnos izraslo u prijateljstvo koje je samo raslo. Dosta smo drugačiji, ali kada je reč o važnim životnim stvarima, slažemo se veoma dobro. Mnogi su mislili da se privatno ne slažemo, jer je u trenutku cvetanja naše drugarske ljubavi izašao tekst u kojme se mi ne podnosimo, ali to smo kasnije koristili kao internu šalu.
Kako je to biti praunuk Mire Banjac s kojom takođe igrate u seriji?
- Najlepša stvar do sada! Generalno je, biti na setu sa takvom zvezdom kao što je Mira Banjac je čarobno. Prvi put smo radili zajedno pre desetak godina, i tada je bilo fantasticno, a sada je bilo duplo bolje. Kada snimamo, svi smo mi ljudi i ne obraćamo pažnju na to s kim glumimo, ali kada posle pogledamo snimnjeni kadar, shvatim koliko je ta žena bogata i koliko pleni tom svojom pozitivnom energijom. Mira je fantastičan glumac i čovek.
Igrali ste i u seriji "Selo gori, a baba se češlja" koja je jedna od najgledanijih domaćih serija. Kakvo Vam je iskustvo donela?
- Imao sam malu ulogu u "Selu" ali mi je u tom trenutku mnogo značila da se bolje upoznam sa svetom koji me čeka. Iako sam imao nekoliko dana snimanja ekipa me je divno dočekala i taj projekat mi je ostao u lepom sećanju.
Možete li da se setite prve uloge?
- Uvek imam dilemu šta mi se zapravo računa kao prva uloga, ali evo neka to bude uloga u "Teatru Levo". Došao sam tamo igrom slučaja, da vidim kako to izgleda i posle mesec dana sam igrao u predstavi "Beogradska trilogija" po tekstu Biljane Srbljanović.
Šta vas posle svih godina rada u glumi ispunjva?
- Kako vreme prolazi sve više volim ovaj posao. Trudim se da budem bolji iz dana u dan i da uživam u tome što radim. Ovo je divan posao i stvarno je greota kada ga neko shvata zdravo za gotovo.
Čime biste se bavili da niste glumac?
- Putovao bih sigurno. A što se tiče profesije, mogu da se zamislim i kao stolar i kao muzičar, sportista, mehaničar, sajdžija, prodavac lubenica... Svašta me nešto zanima.
Da li se do sada u vašoj karijeri sve odvijalo kako ste zamišljali?
- Ništa se nije razvijalo kako sam zamišljao. Ukapirao sam da mi se stvari koje želim nikada ne dese u tom trenutku, nego tek onda kada sam, zapravo, spreman na njih. Moj put je malo sporiji, ali uglavnom stignem gde sam zamislio. Imao sam sreće da radim sa velikim glumcima i dobrim ljudima.
Šta radite u slobodno vreme?
- Mislim da sam uspeo od početka ove treće sezone malo bolje da se organizujem pa stižem da radim i neke druge stvari. Uspevam da treniram tu i tamo, da odem na poneku predstavu ili utakmicu, mnogo češće sam sa devojkama kod kuće ili u šetnji i to mi je najdraže provedeno vreme.
Kurir.rs / TV Ekran: Mina Petrović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
