Čovek je takva strvina. Voli da živi živina, kaže Petrija u predstavi "Petrijin venac", koja se premijerno igra u Ateljeu 212, a Milica Mihajlović, koja je tumači, za Kurir kaže: "Ne postoji ni poniznost, ni očekivanja od života, ni recept za življenje - samo život!"
"Petrijin venac" po knjizi njenog oca Dragoslava Mihailovića, u režiji Bobana Skerlića i u dramatizaciji Mile Mašović, prikazuje tri lica Petrije, a priča teče kroz sećanja najstarije, udovice, koju upravo tumači Mihajlovićeva.
Petriju gnječi i melje patrijarhalni sistem vrednosti. Da li se i danas žena sa tim suočava?
"Da u svoje ime govorim o tome, smatram neukusnim, jer pripadam onom malom procentu žena koje su emancipovane u svakom smislu, ali to je možda tri procenta. Naravno da žena nije ravnopravna, ali to nije tema kojom se ključno bavimo u ovom komadu jer bi to bilo nedovoljno uzbudljivo. Mi pričamo o sudbini čoveka koji nadrasta svu svoju nesreću ljubavlju i verom u život i jednostavnom snagom za opstanak, i to je ono što najviše nadahnjuje u Petrijinoj priči".
Šta daje snagu Petriji, a i svima nama danas da uporno idemo dalje?
"Zato je ova knjiga veličanstvena. Zato će ova predstava biti korisna, jer daje te odgovore. Ja ne umem da to sročim u rečenicu. Ali zato će predstava biti nadahnjujuća, inspirativna i ohrabrujuća. Ne postoji recept, postoji samo ta neviđena vitalnost, ni poniznost, a ni očekivanja od života, dato ti je da živiš, zato živi najbolje što možeš, to ti je posao! Živimo u besu, u stalnim očekivanjima od života i tražimo neko pravo. Ovde pričamo o ženi koja ne polaže pravo ni na kakvu sreću, pravo na život. Čak ga i ne doživljava onako verski - to tako mora, tako ti je dato, nego prosto živi. E, tako izgleda čovek koji može da preživi život. Tako se preživljava. Život je potpuno nesnosan ako ga preživljavaš bez vedrine, bez humora, samoironije. Moraš imati svest da ti ništa nije obećano, tvoje je da preživiš".
Koja su tri lica Petrije?
"Zanimljivo je što nam je dato da je na sceni proživljavamo trostruko - kroz mladu Petriju, koju igra Marta Bjelica, kroz gradsku Petriju, koju tumači Jovana Gavrilović, i kroz udovicu Petriju, iliti mene, i njena sećanja. Reditelj Boban Skerlić to naziva "petrijarhat". Mi smo jedna, i to nije bilo lako, ali se prelivamo jedna u drugu i to je bilo veoma uzbudljivo. Inspiriše jer smo u suštini veoma različite".
Jovana Gavrilović u ulozi gradske Petrije
U ovom svetu nam fali kičma
"Ljudi se stalno grče u želji da zauzmu stav, ali je on veoma anemičan. Onda se susretneš sa ovakvom pričom, ovakvom jakom ženom, jakom kičmom, kostima. Onda želiš nešto da uradiš, da se zamisliš, i ja jesam, i to me zanima, i to je ono što meni fali u pozorištu, ali i u ovom svetu u kome živimo. Mi taj život posmatramo upravo na sceni".
Kurir.rs/ Mona Cukić/ Foto: Arhiva Ateljea 212
NE PROPUSTITE
