Kada se na nedavno završenom Festu poklonila publici nakon premijere filma "Živ čovek", glumica Nada Šargin oprostila se od svoje uloge Sunčice i prepustila je dalje gledaocima da se u bioskopima sa njom druže. A publika joj već uzvraća komentarima koji su potvrda da je posao dobro odrađen. Tu crtu umetničke autentičnosti pred kamerom koju gledaoci vole, prvi je kod Nade primetio reditelj Oleg Novković. Za rolu u njegovom ostvarenju "Sutra ujutru" dobila je "Caricu Teodoru", ali i mnoge kasnije prilike koje su potvrdile da Nadi nije mesto samo u pozorištu. Isti reditelj pozvao ju je da oživi Sunčicu na velikom platnu onako kako ju je napisala scenaristkinja Milena Marković.
S obzirom na to da je i u svetskoj i u domaćoj kinematografiji mnogo manje ženskih likova, stiče se utisak da Milena Marković menja tu statistiku u korist žena?
- Ima sve više ženskih uloga, pogotovo u ovoj hiperprodukciji, i ima veoma dobrih. Mislim da su svi, i publika i reditelji, osetili koliko ženska energija, kada je ima, više prija. A i ženske teme nude veliki prostor za pisanje jer nisu iscrpljene.
Jedna ste od retkih glumica koja se često pojavljuje kod Milene i Olega. Čime ste ih kupili?
- Milena je uvek umela da napiše sočan ženski lik. Oleg voli što sam, kako on kaže, "vojnik" kad radimo.
Da li vam se film "Živ čovek" dopao na prvo gledanje? A kako vam se čini Sunčica, koju ste oživeli na platnu?
- Dopao mi se veoma. I nema nikoga do sada da je gledao film i da mu se ne sviđa. A Sunčica mi je veoma gotivna, sviđa mi se kako sam je napravila. Volim njenu žilavost i volim što mi govore da im je i zabavna, iako u filmu proživljava porodičnu dramu.
Sa Đuričkom ste radili i u seriji "Vratiće se rode". Koliko vam je važno da vam partner bude kolega kojeg poznajete?
- Nije mi bitno. Dešava se da nekoga s kim treba da radite upoznate pred snimanje, ali da ste kompatibilni i da imate puno poverenja i prepuštanja, pa stvar ispadne odlično. Na snimanju "Roda" je bilo čarobno i lako smo radili i uživali. I na ovom filmu radili smo lako i mislim da je Đela Nikoli životna uloga za sada.
Jesu li Filip Hajduković i Jana Bjelica, kojima igrate majku, bili poslušna deca na setu?
- Nisam ih doživljavala kao decu i stalno sam mislila da treba da idem sa njima negde na pivo. Tada, pre dve godine kada smo snimali, prvi put sam igrala kevu tako odrasloj deci i trebalo mi je malo vremena da ih doživim kao mlađe kolege jer mi se činilo da su mi ortaci, a realno mogu da im budem majka. Divni su njih dvoje bili na setu, radoznali, hrabri i gotivni.
Da se vratimo na saradnju sa Olegom. Šta mislite, u kom pravcu bi se razvijala vaša karijera pred kamerom da vam nije poverio prvu filmsku ulogu u ostvarenju "Sutra ujutru". I to bez audicije nakon što je pogledao predstavu Tanje Mandić Rigonat u kojoj ste igrali.
- On kaže da me je pre te predstave prvo zapazio u holu Jugoslovenskog dramskog pred neku premijeru. Nisam mogla da verujem da mi nude tu ulogu bez kastinga, čak sam ga pitala: "Jeste li vi sigurni?" A na scenario sam odlepila. To koliko je on imao poverenja, da mi tako da ulogu, bila je velika stvar za mene. Ne znam šta bi bilo da sam radila kasting, jer ih inače katastrofalno radim, sve uradim pogrešno. Možda sam jednu ulogu dobila na kastingu i to sporednu. Bez te uloge u "Sutra ujutru" stvari bi sporije išle. Ona mi je otvorila vrata na filmu, onako široko.
Da li vam se zaista ta prva filmska uloga "desila na vreme", s 29 godina, kako ste jednom istakli?
- Desila se kad se desila, u 28. godini sam snimala i nisam imala puno iskustva, ali mi je legla uloga i cela ekipa. Puno je ljubavi i podrške bilo na tom snimanju, bilo je prelepo. Mislila sam da nisam za film, ali ta uloga je pokazala da nisam u pravu. Pre njega snimila sam tri sporedne uloge na velikom platnu i nešto studentskih projekata, i sve je bilo dobro, ali lik Sale je imao jedan veliki prostor i svašta nešto u sebi što me je nosilo, inspirisalo i ispunjavalo.
"Močvara" vam je donela lik žestoke žene, pomalo mračne, ali zabavne. Kakve su vam, inače, uloge inspirativnije?
- One koje su sadržajne. Kada je iznutrica i psihologija lika zanimljiva. A takva je Katarina u "Močvari". Puno žena mi je reklo da im se sviđa lik i da je moćan. Mislim da je to zato što ona radi po svome i tretira glavni muški lik onako kako on tretira sve ostale svoje žene u seriji, kao uslužnu delatnost ili trenutnu utehu ili zabavu. Ona se na njemu prazni onako kako se on prazni na ostalim ženama i to je negde i njihova drama. Što su se nekada ludo, ludo voleli, a sada su samoživi, brutalno iskreni. U oboma se stvorila jedna rupa koju ne mogu više ispuniti jedno drugim.
Prvi put glavnu ulogu u seriji donela vam je ekranizacija romana "Vreme zla". Vaša Milena Katić živi u svetu muškaraca i bori se za neke ideale. Možete li da povučete paralelu s današnjim vremenom?
- Danas ljudi nikome više ne veruju, ako govorimo o politici. Umorni su od obmana i laži. Prevareni su previše puta. A pre je isto bilo gadno na svoj način, samo je u ljudima bilo zanosa jer nisu znali mnogo i veliki su ratovi to bili. A i taj zanos je bio jako opasan i kod nacista, ali i kod komunista. Za neke tragičan.
"Dug moru" nosi posebnu poruku i serija se uglavnom dopala publici. Da li vam je žao kad neko ne shvati poruku koju ste želeli da prenesete?
- Nije. Kada je dobro urađeno, uvek ima puno ljudi koji sve shvate i prime.
Kratka serija "Kalup" već se reprizirala nekoliko puta i ima tešku priču. Jeste li o toj temi otmica beba razmišljali i nakon završetka snimanja?
- Hoće neka stanja da iscrpe dosta, ali ako je urađen dobar posao i svi su zadovoljni, onda ima i tog zadovoljstva puno.
Majku vam je igrala Ceca Bojković. Kako pamtite te zajedničke scene?
- Sa Cecom je uvek lepo, ona je uvek raspoložena i vesela.
Jeste li tokom studiranja kod profesorke Vide Ognjenović razmišljali samo o pozorištu?
- Mislila sam da neću igrati na filmu. Da je to nešto daleko.
U klasi ste bili sa Slobodanom Stefanovićem, Igorom Đorđevićem, Ivanom Bosiljčićem... Ivan sve više snima u Rusiji. Koliko je našim glumcima izvesna inostrana karijera? Priželjkujete li je i vi?
- Ne znam, treba imati sreće, da se razne stvari poklope, pa ako se poklope, što da ne, super.
Jeste li sada u najboljim godinama za glumicu?
- Odlične su ovo godine i primećujem da su u ovom dobu moje koleginice sve bolje i bolje. Tu su životno i scensko iskustvo, ali i snaga koja se u ovim godinama dobija, lepa snaga.
Jasmina Antonijević Milošević Foto Miša Obradović za magazin Lepa i srećna
NE PROPUSTITE
Bonus video:
