U ČAST PETRA KRALJA ODRŽANA MANIFESTACIJA KRALJEVSTVO POEZIJE 212: Sećanje na njega budi supruga Sonja!

U subotu, 29. maja, u popodnevnim časovima, na jednom malom vračarskom trgu u Mileševskoj ulici jedan mali skup održao je svojevrstan pomen velikom glumcu Petru Kralju, koji skoro već čitavu deceniju nije s nama. Ni gradska vreva, buka automobila i radoznali pogledi slučajnih prolaznika nisu omeli finalno nadmetanje učenika srednjih škola pod nazivom "Kraljevstvo poezije 2021" u organizaciji opštine Vračar i Ateljea 212.

Baš tu, kod spomen-obeležja Petru Kralju, okupili su se glumci Mirjana Đurđević, Milan Caci Mihailović, Ceca Bojković, Tanja Bošković, Jelica Sretenović, Goran Sultanović, ali i njegova naslednica i poznata rediteljka Milica Kralj i supruga, nekadašnja balerina i koreograf Sonja Kralj.

Bio je skroman čovek

Iako je reč o tradicionalnoj manifestaciji, svake godine ona iznova emocije probudi i umetnici Sonji Kralj, koja je s Petrom delila bračnu zajednicu poslednju deceniju njegovog života.

- Bilo je veoma lepo. Pobednici prva tri mesta govorili su svoje pesme, a iako je žiri bio sačinjen od velikih glumačkih imena, Caci Mihajlović je bio glavni promoter, on je čuvar glumačkog pečata ceha. Inače, odavno je u svojim knjižicama zabeležio razne anegdote, dogodovštine i likove iz glumačke profesije na najduhovitiji način. Čini mi se da mladi glumci danas maltene i ne znaju ko je bio Zoran Radmilović... - počinje razgovor Sonja, nastavljajući potom s osmehom odgovor na pitanje kako bi Petar reagovao na ovakav skup.

- Petar je bio skroman čovek. Ne znam šta bi rekao, ali znam da bi bio srećan, pogotovo što ga se sećaju njegove prisne kolege i ta deca koja dobijaju nagradu s njegovim imenom. Uz to, i sam naziv "Kraljevska poezija" bi mu značio, a radost bi uvećala sama poezija pre svega, jer je smatrao da ona hrani dušu i da te čuva negde. To bi bio njegov stav. Osećam da mi je lepo, narodskije rečeno, puno mi je srce. Ne pitam se zašto nije s nama, jer je on u tom trenutku bio tu. Svi su govorili o njemu i u njegovo ime, poneseni i uzvišeni. Imala sam osećaj da pripadamo istoj porodici.

Jedna od Petrovih koleginica, naša istaknuta glumica Tanja Bošković, jednom prilikom je rekla da i kada bi Petar Kralj samo čita imena iz telefonskog imenika, to bi zvučalo fantastično.

- Jeste, to je bilo baš duhovito. Inače, Petrove kolege kažu da je on bio najbolji kazivač poezije, u šta danas upućuju i decu. Ovoga puta su, pored Tanje Bošković, stihove recitovali Ceca Bojković, Goran Sultanović, Mira Đurđević, Petrova učenica, i mnogi drugi glumci iz raznih pozorišta. Izgovarali su je s velikim oduševljenjem pred tom decom i njihovim roditeljima, iako se sve dešavalo na tom trgiću kraj kojeg prolaze prolaznici i automobili. Ništa im nije smetalo - opisuje Sonja.

Vreme ne leči baš sve

Tačno 10. novembra navršiće se decenija otkako Petar nije s nama. Vreme, ispostavilo se, i nije neki saveznik njegovoj udovici da lakše pregrmi gubitak.

- Interesantno, ali Petar mi sve više nedostaje. Vreme leči onaj prvobitni šok i bol, ali ne izleči potrebu za čovekom koga si voleo i poštovao. Možda mi sada u ovoj usamljenosti još više nedostaje. Nas dvoje smo bili beskrajno prisni i nismo se pretvarali jedno pred drugim, uopšte - otkriva nekadašnja balerina. Život sa istaknutim glumcem delila je bez zadrške i samo oni koji su ih poznavali svedoci su te beskrajne ljubavi i pre svega razumevanja. Sonja je svedok da je pored brojnih drugih stvari upravo poezija bila sastavni deo života njenog supruga.

- Koliko puta je samo u kafani Petar govorio stihove, i na mnogim drugim mestima, neočekivano. I to je neverovatno koliko je znao sve te stihove, nije ih nikada zaboravljao. Omiljena pesma mu je bila "Santa Maria della Salute". Vezana je za njega kao da je on lično bio Laza Kostić. Pamtim, bila je neka jubilarna godišnjica ovog velikog pesnika, a Petar je, još ne znajući za svoju bolest, onako šaljivo u svom maniru rekao: "Ha-ha-ha... Znači, i meni je došlo vreme." Kao da je imao neki predosećaj. Ali nije samo ta pesma bila među često recitovanim, tu je i ona čuvena Brane Petrovića koju je najčešće govorio u Skadarliji u kući Đure Jakšića "Ukrštene reči". A obožavao je i pesmu "Kada te ostavi ona koju voliš".

Čuvena predstava Ateljea 212 "Brod plovi" okupljala je svake godine u decembru velikane glumišta koji su recitovali i iznova oduševljavali publiku. Petar je bio neizostavni njen deo.

- Često je tu govorio pesmu Jakova Grobarova. Njeni stihovi kažu: "Ja čistim, čistim, čistim, bacim metlu pa mislim. Onda ja mislim, mislim, mislim, uzmem metlu pa čistim". Sa Preletom je, recimo, recitovao u rok maniru, to su snimili Vlada i Bajka... Najbitnije je da je zauvek mislio kako je poezija bitna za dušu i očuvanje samog sebe - zaključila je Sonja.

Svugde ga pamte

Jedan umetnik, dve adrese

Spomen-obeležje Petru Kralju podignuto je na dan njegovog rođenja, 4. aprila 2014. godine, na platou ispred zgrade u Mileševskoj ulici na Vračaru gde je decenijama stanovao. Ipak, od 1999. godine ovaj glumac postao je Dorćolac, a godinu dana kasnije, tu kraj Dunava, otpočeo je zajednički život sa suprugom Sonjom.

- Spomenik je genijalno napravljen i divno je što je ostao očuvan. Postavljen je ispred zgrade u kojoj je stanovao i odgajao dete sa Ljiljanom Gazdić. Opština Vračar je htela tako i ja nemam nikakav kompleks od toga. S Milicom sam oduvek prisna, i Petar jeste bio Vračarac. Nema bistroa u koji nije ušao, baš kao ni u našem kraju, ovde na Dorćolu. A na našoj zgradi, kraj ulaza, postavljena je spomen-ploča - kaže Sonja.

Milica Kralj o ocu

I poruke mi je ostavljao u stihovima

Naša poznata rediteljka i ćerka čuvenog glumca Milica Kralj bila je član žirija i, kako kaže, nije bilo lako odabrati pobednika.

- Svako dete, odnosno svaki mladi čovek koji se danas probije do poezije, zaslužuje nagradu. Verujem da bi Petar bio dirnut i na jedan dan ohrabren da uprkos masovnoj promociji nasilnih, jeftinih, površnih sadržaja, ipak postoje mladi ljudi koji umeju i žele da čitaju i tumače poeziju. Lepo je to rekla juče Tanja Bošković: "Mladi ljudi koji čitaju poeziju su nada i oni će menjati naš grad, jer oni jesu naš grad trenutno zatrpan šutom nevrednosti" - kaže Milica, koja i danas pamti kako je njen otac uvek voleo nešto da kaže kroz stih.

- Uvek! Ostavljao mi je ceduljice sa stihovima koje bi sam smislio svuda po stanu kad ode na probu. U džepu je nosio zbirku pesama Brane Petrovića, a pored uzglavlja držao je zbirku Branka Radičevića - ističe rediteljka.

Kurir.rs/ Jasmina Antonijević Milošević/ Foto: