Gospođa Buršel, ugledni medijum s početka dvadesetog veka vremena, na jednoj od seansi održanoj u martu 1903. godine predvidela je ubistvo kralja Aleksandra i Drage Mašin.
Naime, kako piše u knizi izdavača "Look and Learn", političaru Čedomilju Mijatoviću, koji je bio jedan od najobrazovajih Srba tog doba, 16. marta 1903. godine stigla je pozivnica da prisustvuje seansi prizivanja duhova u hotelu "Norfak". Poziv mu je uputio njegov prijatelj Vilijem Sted, tadašnji urednika novine "Rewiew of Rewiews". Tražio mu je da ponese predmet koji je pripadao kraljici Nataliji Obrenović, koju je trebalo da prizovu. Medijum na seansi je bila izvesna gospođa Buršel iz Jorkšira.
Martovske večeri 1903. godine, 16 ljudi je sedelo za večerom za stolom u privatnoj prostoriji u restoranu Gatti's. Bila je to neformalna stvar, barem dok sto nije bio raščišćen, kada je gospodin Vilijem Sted pročistio grlo i ozbiljno pogledao preko stola u pravcu zgodne žene srednjih godina koja je bila počasni gost.
„Hoćemo li sada započeti seansu, gospođo Buršel? ”
„Zato smo se okupili ovde“, tiho je rekla gospođa Buršel.
Gospođa Buršel je bila ugledni medij iz Bradforda, nakon što je te večeri trebalo da pokaže svoje moći, ona je nakratko postala nešto poput slavne ličnosti.
Neki ljudi u prostoriji bili su ljubazni, ali vrlo skeptični prema njenim moćima. Jedan od njih je bio je upravo Mijatović koji je ćuteći slušao njen nastup sve dok nije došlo vreme kada je gospođa Buršel zatražila da se napiše neko ime na komad papira.
Napisao je ćiriličnim slovima reči „Kralj“, a komad papira je zatim stavljen u kovertu i predat gospođi Buršel. Sa još neotvorenom kovertom, gospođa Buršel je rekla: „Kraljevstvo! Važna ličnost - kralj. On stoji u sobi u svojoj palati. On je mračan, stasit čovek. Pored njega je njegova kraljica - brineta... ”
Glas gospođe Buršel iznenada se uzbuđeno povisio.
„Ubiće ih vojnici u palati...” Ona je zatim detaljno opisala kako su ljudi iz njene vizije ubijeni. Ubrzo nakon toga seansa je prestala.
Svi su bili impresionirani iskrenošću nastupa gospođe Buršel, a najviše Mijatović, i to ne bez razloga. Njegove reči „Kralj“ odnosile su se na njegovog vladara kralja Aleksandra, pa se činilo da se vizija medija odnosi na predstojeće ubistvo Aleksandra i njegove kraljice Drage. Na putu do kuće te noći, Mijatović je razmišljao o tome.
Naime, čak i da je mogla da pogleda komad papira, teško da bi to mediju bilo od velike pomoći. Očigledno je da ona nije znala ćirilično pismo, i štaviše, nije bila žena koja ima bilo kakvo znanje o poslovima jedne male zemlje poput Srbije.
Čedomilj Mijatović je bio toliko pod utiskom nastupa gospođe Buršel da je odlučio da to prijavi srpskom ministru u Londonu, čoveku koji je i sam bio jako zainteresovan za psihička pitanja. Shvatajući izveštaj ozbiljno, ministar je lično pisao kralju, upozoravajući ga na predstojeću opasnost. Ipak, Aleksandar je odlučio da ignoriše pismo.
Novembra 1910. godine Mijatović i Sted imali su još jednu seansu u Londonu. Ovoga puta gospođa Buršel kanalisala je duh ubijenog kralja Aleksandra koji je preneo da će, četiri godine kasnije, početi veliki rat u kome će učestvovati i Srbija. Sted je izveštaj sa ove seanse objavio u svom časopisu kao predskazanje, dok je sam Mijatović 1916. objavio svoje memoare u kojima je detaljno opisao ovaj događaj.
Kurir.rs/A.A./Look and Learn
NE PROPUSTITE
Bonus video:
