Prijatelji su nam oslonac u životu, oni su osobe kojima verujemo, koji su tu uz nas da se sa nama radujemo, tugujemo ili da jednostavno budu uz nas.
Međutim, danas ne možete da znate da li je onoga koga smatrate prijateljima i pravi iskreni prijatelj. Ispovest jedne izigrane i lakoverne Srpkinje, koja je svoje iskustvo podelila sa nama, prenosimo u celosti.
"U braku sam više od dvadeset pet godina, i kao i sve srpske porodice prošli smo kroz mnogo lepih, ali i veoma teških situacija. Sklopili smo i dosta prijateljstava, a nastavila sam se redovno družiti sa drugaricama sa fakulteta. Bile su na mom venčanju, jednu sam izabrala za kumu, druge su bile tu, a i ja uz njih kada samo rađale našu decu, koju sam smatrala skoro kako i svoju. Nijedna od nas nije imala miran život, udarao nas je sve kako je stigao, ali smo zajednički mnogo štošta i progurale. Ova korona je donela takođe različitih osećanja, od nervoze, straha, strepnje... A ja sam saznala da moje prijateljice nisu moje i da nikada u stvari i nisu bile. Dok smo uz jednu kaficu i mirnu veče suprug i ja previrali po našem životu, gledajući decu kako su nam odrasla, samo od sebe se pojavila i tema prijatelja.
"Ja da sam na tvom mestu, nikada ne bih tako decidno tvrdio da su mi one prijateljice", rekao mi je suprug i ja sam se odmah brecnula. Otkuda njemu sad pravo da tako priča, tražila samu mi to objasni ili da više nikada ne izgovori nešto slično.
Posle nekoliko minuta, a i mog insistiranja počeo je da priča, a ja sam samo širila oči i usta u čudu, besu, neverici...
"Pa znaš, ne mogu da verujem da ti sve vreme tako lepo pričaš o njoj a ne poznaješ je dobro. Ona je došla kod nas, još dok smo se zabavljali i rekla mi je da si ti bože sačuvaj, neodgovorna, aljkava, da rekla je i da si prljava i da joj nije jasno što sam sa tobom. Bio sam u šoku kad mi je to rekla, obratio sam tada malo više pažnju na te stvari, a onda sam doživio da si od prljave i zapuštene i urnisane garsonjere koju si iznajmila napravila ugodno i čisto mesto i to je oteralo sve sumnje u tebe. A posle su mi još dve njih (imenovao ih je, ja neću) i rekle o tebi još gore stvari. Čak ne mogu ni da izgovorim. Sećaš se kad sam te skoro pratio, ispitivao, kada sam sumnjao u tebe, kada sam ti uzeo telefon, sve ti je jasno. Ti ne znaš ko je tvoja žena u stvari? ta mi je rečenica odzvanjala dugo u glavi", eto rekao sam ti, možda nije trebalo, ali ja sam ti sad rekao. Poštovao sam i i dalje zbog tebe, ti ih voliš, uvek si ih branila, bila za njih kad je trebalo, a sad je možda i vreme da znaš da nećeš od njih dobiti pomoć, uživaće u tvojoj nesreći", rekao je na kraju sve što je skoro mislio, i više nego što je hteo, a ja sam ćutala. Da li da mu verujem i zašto je ćutao toliko dugo.
Njegov odgovor me je još više postideo.
"Toliko si bila sigurna u njihova prijateljstva, da mi tada ne bi verovala i samo bi pokvario svašta nešto možda i između nas. Nisam povodljiv, rodila si mi decu, prošli smo svašta, proći ćemo još svašta toga zajedno i dobro i loše, poznajem te, i znam da si sad spremna i da prihvatiš ovo što sam ti rekao", rekao je, a ja sam plakala posle danima.
U stvari, i posle ovoga što mi je muž rekao, ja sam njima i dalje prijatelj i dalje ću ako mogu da im se nađem, saslušam, da im što je u mojoj moći da im pomognem ako me pozovu, ali tužno je što ja njih više neću moći pozvati i verovati im. Nije do njih, do mojih pogrešnih procena. Ali, nisu mi ubili veru u ljude. Učvrstili su mi u dobrotu drugih ljudi su tu negde blizu mene, mog supruga pre svega. Da sam ja čula od njegovih prijatelja sve što je on čuo o meni iz usta mojih prijateljica, da li bih postupila kao on, ne znam, iskrena sam. Samo tako možeš da gradiš veze oko sebe, iskrenošću prvo prema sebi", završila je ispovest naša čitateljka.
kurir.rs
PRIDRUŽI SE KURIR VIBER ZAJEDNICI
NE PROPUSTITE
