"Ponekad sam morao da radim na crno i vozim taksi. Neprijatno mi je da pričam o tome ali se to, nažalost, dogodilo“, rekao je Putin u dokumentarnom filmu državne televizije "Rusija. Nova istorija“.
To otkriće nam, u stvari, vrlo malo govori o postsovjetskom bogatstvu bivšeg oficira KGB-a. Bilo je prilično uobičajeno da 1990ih ruski vozači pokupe putnike za nekoliko dodatnih rubalja. U danima pre taksi aplikacija, sve što je trebalo da uradite je da pozovete automobil u prolazu i dogovorite se o ceni karte.
Putinovo priznanje, dakle, nije bio trenutak iskrenosti - Kremlj, na kraju krajeva, pomno čuva stvarne detalje njegovog ličnog života. Ali ova mala biografska crta otkriva nešto o Putinovom sveobuhvatnom političkom cilju: da se traka premota na 1991. i sačini alternativni scenario za decenije koje su usledile, piše CNN.
"Pretvorili smo se u potpuno drugačiju zemlju. A ono što je građeno tokom 1.000 godina je u velikoj meri izgubljeno“, požalio se dugogodišnji ruski lider u intervjuu za dokumentarac.
Poslednjih meseci, Putin radi na ponovnom ispisivanju jednog od najznačajnijih poglavlja u novijoj evropskoj istoriji: Pojavljivanja, 1991. godine, suverene i nezavisne Ukrajine, suseda Rusije.
Još u junu, tokom jedne emisije koju je prenosila nacionalna televizija, Putin je izjavio da su Ukrajinci i Rusi "jedan narod“. Zatim je elaborirao tu temu u članku od 5.000 reči u kojem se žalio na "veštačku podelu Rusa i Ukrajinaca”.
Kada se svede na suštinu, Putinov argument je bio da su Ukrajina i Ukrajinci deo veće "istorijske Rusije“ – i da je moderna Ukrajina, koja je stekla nezavisnost 1991. godine, bila samo nusproizvod administrativnih i teritorijalnih granica koje je skuvalo sovjetsko rukovodstvo.
Ruski predsednik nije pomenuo, naravno, milione Ukrajinaca koji su velikom većinom glasali za nezavisnost. Ne, prema Putinovom mišljenju, postsovjetska Ukrajina je postala oruđe Zapada za slabljenje Rusije, piše CNN.
"Ukrajina je uvučena u opasnu geopolitičku igru sa ciljem da bude pretvorena u barijeru između Evrope i Rusije, polugu protiv Rusije“, napisao je on. "Neizbežno je došlo vreme kada koncept 'Ukrajina nije Rusija' više nije bio opcija. Postojala je potreba za konceptom 'antiRusije' koji nikada nećemo prihvatiti“.
Drugačije rečeno, izgledalo je da Putin testira istorijsko opravdanje – ako se ukaže potreba – za promenu režima u Ukrajini.
NE PROPUSTITE
A u mesecima koji su usledili nakon Putinovog izleta u istoriju, gomilanje ruskih trupa na granici sa Ukrajinom poslalo je jasan signal da je invazija opcija koja je veoma izgledna.
Ukrajinske bezbednosne procene kažu da je Rusija povećala broj trupa u blizini svojih granica na 120.000 ljudi, a SAD su podelile obaveštajne podatke sa saveznicima iz NATO-a i evropskim partnerima o kretanju vojske i opreme u blizini Ukrajine za koje američki zvaničnici veruju da ukazuju na povećanje mogućnosti potencijalne invazije.
Kremlj negira da planira napad na Ukrajinu, a Ministarstvo odbrane kaže da se održavaju "redovne" zimske vojne vežbe u vojnom regionu koji se delimično graniči sa Ukrajinom.
A u četvrtak, tokom svoje godišnje maratonske konferencije za novinare, Putin je okupljenim domaćim i međunarodnim novinarima rekao da Rusija "ne želi nikakvu vojnu akciju“ i optužujće uperio prst u SAD i NATO.
"Vrlo direktno smo tražili da NATO prekine kretanje na istok. Lopta je u njihovom terenu", rekao je on i dodao: "Ponekad se osećam kao da smo na različitim planetama".
Poniženja iz 1990ih, od gubitka statusa supersile do tezgarenja kao taksista u Sankt Peterburgu, služe da se opravda Putinov projekat restauracije Velike Rusije, ocenjuje američka mreža.
Putinove pritužbe na račun Ukrajine nisu ništa novo. Iste teme je imao i u svom govoru 2007. na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji: Dvoličnost širenja NATO alijanse do praga Rusije i skrivena ruka Zapada koja podstiče ulične proteste u Ukrajini.
Predsednik možda glumi istoričara amatera, ali je njegovo istorijsko pamćenje izrazito selektivno.
Tužioci u Putinovoj Rusiji odlučili su da ugase Međunarodno memorijalno društvo, uglednu građansku organizaciju posvećenu dokumentovanju i edukaciji javnosti o istoriji sovjetskog totalitarizma, uključujući sistem gulaga, zatvaranje disidenata i talase egzekucija koje su se odvijale u SSSR-u.
U svom nedavnom govoru, povodom dobijanja Nobelove nagrade za mir, ruski istraživački novinar Dmitrij Muratov branio je Memorijal, nazivajući tu organizaciju "prijateljem naroda“ – što je fer karakterizacija organizacije koja vodi često usamljenu borbu za očuvanje sećanja na žrtve sovjetskog sistema.
Sa druge strane, Kremlj je Memorijal "stranim agentom“.
Muratov je takođe imao nešto da kaže o Putinovoj omiljenoj temi, Ukrajini, ocenivši da je ruska podrška separatistima na istoku zemlje zapravo umanjila šanse za rusko-ukrajinsko prijateljstvo.
"Štaviše, u glavama nekih ludih geopolitičara, rat između Rusije i Ukrajine više nije nešto nemoguće“, rekao je Muratov, koji je 1990ih pratio sukob u otcepljenom ruskom regionu Čečeniji. "Ali znam da se ratovi završavaju identifikacijom [mrtvih] vojnika i razmenom zarobljenika".
To ne znači da će Putin napasti Ukrajinu. Kada su ga krajem oktobra "pritisli" da objasni kako predlaže da se zaustavi potencijalna ekspanzija NATO-a na istočnoevropsku naciju, Putin je rekao: "Nažalost, verovatno ću morati da vas razočaram – još ne znam odgovor na ovo pitanje“.
Kurir.rs/CNN
NE PROPUSTITE
