Istraživači sa Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu analizirali su podatke o gotovo 3000 sisara, pretpostavljajući da će otkriti da su životinje u urbanim sredinama u većoj meri zaražene virusima kojima se mogu zaraziti i ljudi jer su s njima u bliskom kontaktu.
Ustanovili su da gradske životinje prenose 10 puta više raznih vrsta bolesti od onih u divljini, ali i da je o njima objavljeno više od 100 puta toliko istraživanja.
Uzevši u obzir sklonost naučne zajednice da češće proučava životinje u svojoj neposrednoj blizini umesto onih u prašumama, otkrili su da pacovi ne nose ništa veći rizik za prenos bolesti na ljude od ostalih životinja.
"Te gradske životinje verojatno neće biti izvor sledeće 'bolesti X', ali se i dalje smatraju izvorom dobro poznatih i teških oblika bolesti", rekao je za Frans pres Greg Olberi, evolutivni biolog specijalizovan za bolesti životinja.
On kaže i da je pretnja po zdravlje ljudi koju predstavljaju golubovi - druga često prezrena gradska životinja - "gotovo je sigurno" preterana zbog istraživačke pristranosti, rekao je Olberi koji je glavni autor istraživanja.
S obzirom na to da smo toliko dugo proučavali gradske životinje, "znamo toliko o njihovim parazitima da više nema toliko mnogo nepoznanica. Ruralna divljina je mnogo neizvesnija i mnogo je verovatnije da će nam odatle stići iduća velika pretnja", naveo je on.
Profesor urbane ekologije sa Univerziteta Ričmond, Džonatan Ričardson kaže da je istraživanje objavljeno u časopisu Nature, važno jer autori "s pravom ukazuju na preveliku količinu podataka koja je rezultat istraživanja urbanih sisara".
Za Frans pres je rekao da pacove ne treba smatrati "rezervoarom bolesti" samo zato što su ljudi s njima u redovitom kontaktu.
Njegovo istraživanje je pokazalo da gradski pacovi u sebi kriju više od 200 patogena i parazita koji se mogu preneti na ljude i da gotovo 80 posto ovih glodara u nekim gradovima ima leptospirozu, prenosi Indeks..
Olberi i koautor istraživanja Kolin Karlson nedavno su objavili istraživanje koje pokazuje da bi klimatske promene mogle da povećaju rizik od izbijanja novih epidemija.
Ustanovili su da životinje poput šišmiša lete u hladnija područja, gde će prvi put susresti neke nove životinjske vrste i stvoriti prilike za razvoj novih bolesti kojima bi se kasnije mogli zaraziti i ljudi.
Olberi smatra da gradski sisari igraju važnu ulogu u tom procesu.
"Dođu li u kontakt šišmiš i pacov i prenesu li jedan drugom neku novu bolest, a pacov ima veći pristup ljudskim područjima, imamo most do ljudi", rekao je on.
"Potreban nam je poboljšan nadzor i urbanih i divljih životinja da bismo prepoznali trenutak u kojem se patogen prenosi s jedne vrste na drugu. A ako je domaćin gradska životinja i sve se odvija u neposrednoj blizini ljudi, morali bismo ozbiljno da se zabrinemo", dodao je Olberi.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
