MIG-15 PROTIV F-86 SEJBR: Vazdušni dueli Amerikanaca i Rusa na nebu Koreje

Rat u Koreji počeo je 25.juna 1950. godine, a završio se 27.jula 1953. godine. Bio je to konflikt u kojem suvatrenoj proveri bili podvrgnuti mlazni lovci prve posleratne generacije i njihova taktika vođenja borbe u vazduhu.

Nakon epunih četiri meseca od početka rata 1. novembra 1950 godine u vazdušnom prostoru korejskog ratišta pojavio se prvi MiG-15 koji je u pogledu brzine, pokretljivosti, sposobnosti penjanja i drugih letnih i manevarskih karakteristika nadmašivao američke F-80 i F-84.To je predstavljalo ozbiljne probleme za američke vojne planere, jer je MiG-15 pretio da preotme prevlast u vazduhu od američkih lovaca. Da bi se suprotstavili pretnji koju je predstavljao novi sovjetski mlazni lovac 8. novembra 1950. naređeno je 4. lovačkom presretačkom vingu RV SAD da se sa lovcima F-86A prebazira u Koreju.

Prošli put smo prikazali američki ugao priče, a ovaj put predstavljamo sovjetsku verziju odnosno rusku rečeno današnjim rečnikom i najvećeg asa Jevgenija Pepljajeva.

Američki obaveštajci su iznesli podatak da je Sovjetski Savez u Koreji do kraja 1951. imao više od 500 aviona MiG-15 nasuprot kojima je bilo samo 75 američkih F-86 Sabre, te da su Sovjeti u nastavku rata broj migova povećali na 700, a Amerikanci na 170. Međutim, broj lovaca koji je učestvovao u direktnim sukobima jedan na jedan, bio je neuporedivo manji. Studije RV SAD iz 1979. pokazuju američku prednost od skoro dva prema jedan, verovatno u avionima, koji su međusobno borili. Takođe iznosi se podatak da su F-86 Sejbr izveli tokom rata 87.000 borbenih letova, od kojih je većina bila u akcijama vazdušne podrške, prema drugim podacima broj letova iznosio je 74, pa čak i 68 hiljada od strane lovaca F-86.

Suprotna, Sovjetska strana iznosila je podatak da su sovjetski piloti tokom raza izveli 63.000 borbenih letova, a kineski i severnokorejski 22.000.

Bilo kako bilo sumnjali ili ne u ove gore napisane podatke najbolji vazdušni AS Korejskog rata bio je sovjetski pilot Nikolaj Stjugin sa 20 priznatih vazdušnih pobeda od toga 9 nad F-86. Drugorangirani je takođe bio sovjetski pilot i Stjuginov kolega Jevgeniji Pepljajev sa 19 pobeda.

Nepravedno bi bilo nespomenuti i američke pilote u ovom vrućem hladnoratovskom okršaju. Prvorangirani je bio pilot F-86 Sabre Džejms Džabra sa 15 vazdušnih pobeda nad mlaznom avijacijom. Od 41 američkog pilota koji je zaslužio titulu AS-a samo jedan nije leteo na F-86. Inače, s pravom se može reći da bi Amerikanci izgubili vazdušni rat da se na nebu nisu pojavili lovci F-86, koji je spasao obraz Amerikancima.

Inače Pepljajev je poneo i titulu jednog od najboljih lovaca Hladnog rata i bio je komandant puka sovjetskih lovaca, koji su se u Koreji sukobili sa Amerikancima.

Jevgeniji Georgijevič Pepljajev je svoju slavu pilota stekao upravo na mlaznim lovcima u Korejskom ratu. Prema ovjetskim izvorima ta cifra od 19 pobeda nije tačna već se zapravo radi o 23 vazdušne pobede, a tri manje od njega imao je Nikolaj Sjugin.

Nikolaj Pepljajev rođen je 11. marta 1918. gradu Bajdabo u Irkutskoj oblasti. Završio je trgovačku školu i želeo da ode na Omski železnički fakultet, ali sudbina je htela drugačije i on se preselio u Odesu. Pošto je njegov brat postao pilot i on je krenuo tim putem i postao član lokalnog aero kluba, posle čega je stupio u vazduhoplovnu školu. Služba ga je odvela na Daleki istok. Diplomirao je 1947 viši letački kurs, a već 1950 prešao je na mlazni lovac MiG-15.

Godine 1949. postavljen je za komadnata 149. lovačkog puka , a naredne 1950. puk je poslat u Kinu da učestvuje u Korejskom ratu . 149. zajedno sa 17. je bio najbolji lovački puk, koji su zabeležili ukupno obaranje od 108 američkih aviona i gubitak 10 svojih letelica i 4 smrtno stradala pilota. Pepljajev je imao svoju prvu pobedu sredinom maja 1951. kad je oboren prvi američki F-86, s čime je otvprena prva stranica u vazdušnom okršaju Rusa i Amerikanaca.

Interesantno je da Pepljajev tokom čitavog rata nijednom nije bio oboren, ali je jedna njegova letelica morala da bude otpisana zbog deformacije trupa i oštećenja stajnog trapa. Od juna 1951. Pepljajev i njegovi piloti su bili prvi koji su počeli da lete na verziji MiG-15 bis, najnvoiji model sa snažnijim motorom.

Upravo sa ovom letelicom Pepljajev je u septembru iste godine sa svojom grupom učestovovao u vazdušnom okršaju protiv 8 američkih sejbrova od kojih su oborena četiri u vazdušnom okršaju. Dva aviona je lično oborio Pepljajev. Novi okršaj usledio je 6. oktobra 1951. prinudio je jedan F-86 na prinudno sletanje na severnokorejsku teritoriju. Za nekoliko sati auto je preuzeo američkog pilota, a i sam avion je uskoro evakuisan u Sovjetski Savez na ispitivanje. To je bilo prvi put da Svojetski Savez zarobi jedan američki mlazni borbeni avion neoštećen. Cena trofeja je bila toliko velika da pepljaevu nije bila priznata, odnsono pobeda je poništena.

Jevgeniji Pepljajev je ukupno izvršio u Koreji 108 borbenih letova, imao je 38 vazdušnih borbi u kojima je ostvario 23 pobede nad protivničkim avionima ( 1 P-80; 2 F-84; 2 F-94, 18 F-86. Sam Pepljajev je tri pobede pripisao svom pratiocu Rižkovu (humani gest) i one nisu zvanično uključene u Pepljajev rezultat.

"U dvanest sam siguran. To je tačno 100 posto. Ako navučemo, onda to može biti petanest", rekao je Pepljajev u razgovou sa dva ruska istoričara vazdušnog rata u Koreji Jevgeniji Tepurkarevim i Leonidom Kirlovim.

Kao razloge tolikog uspeha Pepljajev navodi visoke preformanse aviona i sposobnost pilota, koji su imali po nekoliko treninga dnevno . "Kreozin" u školi za obuku nismo štedeli, što je bogato bilo pravdano u borbi. Od velikog značaja je činjenica što je komandant puka lično nadgledao obuku, a i sam je bio težak i zahtevan.

Uredbom Vrhovnog sovjeta SSSR-a od 22. aprila 1952. zbog hrabrosti u izvršenju zadatka pukovnik Pepljajev je odlikovan ordenom "Heroja Sovjetskog Saveza".

Inače Pepljajev je pre ordena "Heroja Sovjetskog Saveza odlikovan i "Zlatnom zvezdom Sovjetskog Saveza" 22. aprila 1952. i vraćen je kući. Ostalo je zableženo da je rekao da on taj orden nije zaslužio i da je bio tu da pomogne kineskom i korejskom narodu, zašto su njegovi piloti bili i poslati i žrtovovani, što mu je bilo zamereno, ali i zbog uspeha oprošteno.

Pet godina posle završetka rata pukovnik Pepljajev je završio generalštabnu akademiju postao je komandant 133. lovačke divizije. Posle demobilizacije živeo je u zatvorenom vojnom vazduhoplovnom istraživačkom inistitutu blizu Moskve. Umro je 4. januara 2013. godine.

Kurir.rs/A.Mlakar