Kako će se ishod predsedničkih izbora u Turskoj odraziti na odnos te zemlje sa Rusijom? Kandidati su aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan i Kemal Kiličdaroglu (Sinan Ogan ispao iz trke), a u zavisnosti od toga ko pobedi, u velikoj meri će se razlikovati stav prema Rusiji.
Tu temu je još prošle godine do detalja razradio Andrej Mlakar, uz pomoć sagovornika Boška Jovanovića, magistra međunarodnih odnosa i vojnog komentatora.
Tekst prenosimo u celosti:
"Rusija kroz istoriju nije imala toliko burne odnose skoro ni sa jednom državom, kao što je to bilo sa Turskom, odnosno prvo Osmanskim carstvom, a onda i modernom Turskom.
Cela istorija 19. veka bila je vezana za rešavanje istočnog pitanja, a istorija Hladnog rata bila je vezena na sprečavanje širenje komunizma i izbijanja SSSR-a na topla mora. S druge strane, veliki broj zemalja u sastavu Sovjetskog Saveza imao je brojno muslimansko stanovništvo na Kavkazu i centralnoj Aziji, koju su naseljavali turanski narodi.
Posle raspada Sovjetskog Saveza veliki broj tih zemalja postale su nezavisne države koje su na Tursku gledale kao na prirodnog saveznika.
O tome kako se poslednjih decenija menjala politika u odnosima Turske i Rusije, posebno sad u svetlu rata u Ukrajini i novih izbora koji se u Turskoj održavaju naredne 2023. i šta čeka odnos dve zemlje ako ostane sadašnji aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan ili ako pobedi opozcija razgovarao sam sa Boškom Jovanovićem, magistrom međunarodnih odnosa i vojnim komentatorom, sa kojima nastavljamo serijal odnosa Rusije i pojednih zemalja.
Srca dva
„Rusija i Turska to su srca dva. Da bi shvatili neobičnost savezništva Rusije i Turske treba da se krene od međusobne istorije, a ne postoje dve zemlje koje imaju tako dijametralno superotne geopolitičke interese kao što imaju Rusija i Turska i nisu one bez razloga 13 puta ratovala. Rusija nije tako puno puta ratovala sa Turskom, ali se situacija menja 2016. kada Putin upozorava predsednika Erdogana na puč, koji propada i tad tursko-ruski odnosi dobijaju potuno novu sliku, a treba da znamo da za vreme kubanske krize i pre nje, Amerikanci su imali svoje taktičke nuklearne projektile u Turskoj, da je za Amerikance Indžirlik bio strateška baza na Srednjem Istoku i uz tu pomoć koju Putin pruža, pre svega obaveštajnu, menja se odnos Turske prema Tatarima u Rusiji, prema Kavkazu, više se ništa ne podržava na Kavkazu kao ranije. Putin ima jednu idejicu da preko Erdogana, ustvari, Erdogan je vrsta čoveka, koji će u okviru NATO da razume ruske interese i da vodi računa o njima, pa je Putin prodao S-400 Turskoj iako je Turska posle dobila sankcije od strane Amerike. Stvar je u tome da se taj pragmatizan Erdogana razvio i na Srbiju, pa Turska više humanitarno pomaže Srbiju, nego što je to radila bilo koja članica EU.
Erdogan, ikao je Turska priznala Kosovo, ima razumevanje za srpsku poziciju i utiče na Bošnjake u Raškoj oblasti da ne prave probleme, a održava se Trilaterala Turska-Srbija-Bosna, tako da zbog toga Turska je dosta promenila svoju politiku na Balkanu, jer ona više nije toliko turska, nego pragmatična i vrhunac tog pragmatizma će biti prodaja borbenog drona Bajraktara TB-2 Srbiji.
Faktor Sirija
Jedino gde mogu Turska i Rusija imaju različite interese to je Sirija, ali stvar je u tome što se Turska plaši nezavisnog kurdskog dela Sirije, nego Rusa u Siriji. Tako da u slučaju rešavanja tog pitanja, rusko-turski odnosi će biti bolji. Koliko su oni dobri vidi se po tome što je Turska zatvorila Dardanale za ratne brodove, tako da nikakva vojna pomoć na moru i preko mora ne stiže u Ukrajinu, nego isključivo preko Poljske i zapadne Ukrajine. Turska jeste prodala Bajraktare Ukrajine, a to je naprsto urađeno da bi se održala slika Turske kao zaštitnika krimskih Tatara.
Budućnost rusko-turskih odnosa direktno zavisi od izbora koji se održavaju naredne 2023. Iako Erdogan ostane predsednik Turske on će da nastavi pragmatičnu politiku i neće biti teških zaokreta u spoljnoj politici. U slučaju da pobede republikanci, koji su naslednici ideja Ataturka i političara koji su se odvojili od Erdogana i ako budu stvorili koaliciju od koje možemo da očekujemo da S-400 koji ima Turska, završi na ispitivanju u Americi i da se Turska vrati u program F-35, da se povuku američke sankcije i Turska sa svojim resursima zauzme duboku i tradicionalnu antirusku politiku.
O Finskoj i Švedskoj u NATO
Na pitanje o slučaju turske blokade Švedske i Finske da uđe u NATO, Jovanović kaže:
„Rusima Švedska nije toliko bitna. To što se priča o Gotalndu nije bitno. To što NATO imaš na 1.300 km na svojoj granici, e onda to je problem".
O slici sadašnjih rusko-turskih odnosa Jovanović je ispričao i jednu anegdotu, koja potvrđuje gore navedeno:
„Moramo da spomenemo i ubistvo ruskog ambasadora u Istanbulu. Ispred kabineta rektora MGIMO ima slika svih počasnih doktora. Uglavnom bio je i Erdogan. Kada su srušili Su-24 onda su skinuli Erdogana, a kad su se pomirili Rusi i Turci, e onda su vratili Erdogana".
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
