Francuski predsednik Emanuel Makron juče je započeo zvaničnu trodevnu posetu Berlinu. Ovo je prva takva poseta francuskog predsednika Nemačkoj u poslednje 24 godine.
Pored toga što dolazi usled sve veće napetosti između Pariza i Berlina, ova poseta je široj javnosti zanimljiva i zbog toga što do nje dolazi usled "briselske igre prestola", odnosno kampanje za izbore za Evropski parlament koji se održavaju od 6. do 9. juna.
Gosti jutarnjeg programa koji su diskutovali o geopolitičkim promenama na predelu Evrope bili su Srđan Barac, Centar za društvenu stabilnost, potom prof. Ilija Kajtez, sociolog i stručnjak za bezbednost i Srba O. Filipović, politički analitičar.
Barac se osvrnuo na jaz od 24 godine, pa je odgonetnuo da li to krije bilo kakvu simboliku:
- Ako posmatramo Evropu, sada već bez Velike Britanije, jasno je da su ostale Nemačka i Francuska kao dve velike sile, odnosno sile koje i jesu ključne za kreiranje političkih dešavanja u Evropi. Bliska i tesna veza te dve zemlje je veoma važna za Evropu kako bi opstala. Makron želi da se nadmetne kao lider Evrope, a s druge strane Nemačka bez adekvatnog lidera je nakako u zaostatku, iako je ona najvažnija ekonomija u Evropi.
Kajtez je komentarisao izjave Makrona da bi Evropa mogla da umre, a pre toga je predsednik Francuske rekao da Evropa nikada nije imala više neprijatleja iznutra i spolja:
- Ja tumačim da je Evropa najveći neprijatelj sama sebi, jer sve one vrednosti koje su nekada bile zaštitni znak Evrope su apsolutno dovedene u pitanje. Dakle, priča o tome da će umreti demokratija je unutrašnjeg karaktera. Demokratija umire u Evropi zbog Evrope. Radi se o tome da Evropa mora da pronađe novi model unutrašnjeg razvoja i da pronađe adekvatno mesto u svetskim promenama, te da nađe svoje mesto u multipolarnom svetu. Ako bude istrajavala na politici briselksih garnitura, ona će ostati samo jedan privezak Amerike i biće od istočne strane sveta, koja sve više dolazi na čelne pozicije, izolovana. Makron ističe opasnost po vrednost Evrope, jer će ovi izbori pokazati da će sile suverenizma, koje on naziva ekstremistima, doći do izražaja. Makron oseća ugroženost tog koncepta.
Filipović je analizirao tok Evrope poslednjih decenija, pa je zaključio sledeće:
- Pogledajte, kada je Srbije otpočela evropski put 2001. godine, uporedite tu Evropu sa 2012. godinom kada je bila smena vlasti kod nas, pa uporedite to sa Evropom danas i zamislite kako će ona izgledati 2035. godine. Pogledajte koliko se čitav svet promenio, koliko se menja geografska slika sveta, Evropa i SAD će imati takvu situaciju, kada prođe 2030. godina, da će imati više baka i deka nego unučadi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
