AMERIKA ZADALA STRAVIČAN UDARAC IRANU, OBJAVLJEN SNIMAK UNIŠTENJA! Netanjahu objasnio TRI KLJUČNA CILJA u ratu sa Teheranom, počeli novi napadi! (FOTO/VIDEO)
Danas je 20. dan rata Izraela i SAD protiv Irana, sukob se naglo prelio na gasna polja u regionu.
Nakon izraelskog napada na najveće iransko postrojenje za preradu tog energenta, Iran je pokrenuo odmazdu na naftnu i gasnu infrastrukturu u zemljama Persijskog zaliva.
"Rat u Iranu nije podstakao migracije ka Evropskoj uniji"
Lideri Evropske unije saopštili su danas da rat u Iranu do sada nije podstakao migracije ka EU, ali su istakli potrebu da se održi visok nivo budnosti i da se obezbedi pripravnost.
U saopštenju se navodi da je EU spremna da u potpunosti mobiliše svoje diplomatske, pravne, operativne i finansijske alate kako bi sprečila nekontrolisane migracione pokrete, i kako bi se zaštitila bezbednost u Evropi, prenosi Rojters.
Dodaje se da je EU spremna da podrži diplomatske napore za smanjenje tenzija i postizanje trajnog okončanja neprijateljstava u regionu Bliskog istoka.
Eksplozije na nebu iznad Jerusalima
Detektovano je novo lansiranje balističke rakete iz Irana i područje Jerusalima je identifikovano kao potencijalna meta, dok se sirene ponovo oglase. Ovo je četvrti alarm za sat vremena, izveštava Gardijan.
Čuju se glasne eksplozije iznad grada.
Uprkos ponovljenim tvrdnjama Izraela i SAD da je iranski vazdušni prostor pod kontrolom i da su iranski raketni kapaciteti uništeni, Teheran je nastavio da probija izraelsku odbranu, a rakete su dosegle nebo iznad Jerusalima.
Netanjahu: Potrebne su alternativne rute za prevoz nafte
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je danas da je od vitalnog značaja da se, posle završetka rata u Iranu, uspostave "alternativne rute" za prevoz nafte, umesto da se nastavi prolaz samo kroz uska grla Ormuskog moreuza u Persijskom zalivu i Bab el Mandeba u Crvenom moru.
Netanjahu je na konferenciji za novinare rekao da su potrebni "naftovodi, gasovodi koji idu na zapad kroz Arapsko poluostrvo sve do Izraela", i do njegovih mediteranskih luka, i da bi se na takav način "zauvek uklonile zagušljive tačke", prenosi Tajms of Izrael.
"Ova vizija je svakako moguća. Vidim to kao pravu promenu koja će uslediti nakon ovog rata, ali takođe vidim da će se ovaj rat završiti mnogo brže nego što ljudi misle", kazao je Netanjahu, govoreći o ratu u Iranu.
On je citirao britanskog premijera iz vremena Drugog svetskog rata, Vinstona Čerčila koji je rekao da se demokratije bude tek kada čuju "zujanje opasnosti".
Dva drona uništena u Saudijskoj Arabiji
Saudijski mediji su izvestili da su dva drona presretnuta i uništena u istočnom regionu zemlje, pozivajući se na saudijsko Ministarstvo odbrane.
Katar: Napadi na energetska postrojenja doneće gubitak od 20 milijardi dolara
Katar je saopštio da će napadi na njegova energetska postrojenja rezultirati procenjenim gubicima od 20 milijardi dolara godišnjih prihoda.
Katarski ministar energetike Sad Šerida Al-Kabi je naveo u saopštenju da će napadi na energetska postrojenja zemlje smanjiti izvozne kapacitete tečnog prirodnog gasa (TPG) za 17 odsto, što će rezultirati procenjenim gubitkom od 20 milijardi dolara godišnjih prihoda, prenosi Figaro.
"Saniranje štete na postrojenjima za tečni prirodni gas trajaće između tri i pet godina. To će imati posledice po Kinu, Južnu Koreju, Italiju i Belgiju", rekao je katarski ministar energetike.
Mladić iz Teherana: "Od Irana neće ostati ništa osim spaljene zemlje"
BBC na persijskom jeziku razgovarao je sa Irancima nakon napada Izraela na iransko gasno polje Južni Pars, deo najvećeg prirodnog gasnog polja na svetu.
- Oni zaista ne razmišljaju o ljudima, a sopstveni ciljevi su im važniji - rekla je jedna devojka (20) iz Teherana.
- Čak i ako želiš da oslabiš režim, nema potrebe da napadaš infrastrukturu - dodaje ona.
Jedan mladić (20) iz Karadža kaže da mu je "zaista žao zbog napada na gasno polje u Iranu", i dodaje da se plaši da "od Irana neće ostati ništa osim spaljene zemlje" posle rata.
Drugi muškarac u tridesetim godinama iz Teherana kaže da "ako bilo koja strana na kraju pobedi u ratu", u njihovom je interesu da infrastruktura ostane netaknuta kako bi je kasnije mogli bolje iskoristiti.
Novi udari na Teheran
U toku su vazdušni udari na Teheran.
Iranski mediji takođe izveštavaju o novom napadu na iransku prestonicu.
Uspešno organizovan još jedan evakuacioni let Doha-Beograd
Ministarstsvo spoljnih poslova Srbije je večeras saopštilo da je uspešno organizovan još jedan evakuacioni let državljana Srbije iz Dohe, u Kataru, čiji je avion večeras stigao u Beograd.
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Damjan Jović koji je koordinisao evakuaciju je pred poletanje aviona iz Dohe javio da se vraća oko 250 državljana Srbije koji su bili u Kataru, Kuvajtu i Bahreinu.
Rekao je da je to bila najzahtevnija operacija do sada jer su prethodne noći ljudi prevoženi iz Bahreina i Kuvajta kroz Saudijsku Arabiju do Dohe.
Francuski ministar putuje u Izrael, pokušava da posreduje u sukobu Izraela i Libana
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro posetiće Izrael nakon boravka u Bejrutu u sklopu diplomatskih napora za smirivanje napetosti i postizanje prekida vatre u Libanu.
Rojters: Većina Amerikanaca strahuje od kopnenog rata s Iranom
Anketa Rojters/Ipsos pokazuje da 65% Amerikanaca veruje da će Tramp započeti kopneni rat s Iranom, ali samo 7% to podržava. Ukupna podrška Trampu ostaje stabilna na 40%.
CENTCOM: Uništena iranska fabrika raketa
Američka Centralna komanda saopštila je da je uništila fabriku iranskog režima za rakete "zemlja‑zemlja" u Karadžu.
Prema CENTCOM-u, fabrika se koristila za "sklapanje balističkih raketa koje su pretile Amerikancima, susednim zemljama i trgovačkim brodovima".
Cena nafte Brent opala na 93 dolara po barelu
Danas se cena nafte u svetu kolebala, a privreda i berze su se čvrsto držale: akcije su najpre pale u Evropi i Aziji kada su cene nafte skočile, a akcije su se oporavile od gubitka kako je dan odmicao i nafta pojeftinila.
Jutro je počelo zastrašujuće pošto je cena sirove nafte "Brent" koja je međunarodni standard, nakratko porasla iznad 119 dolara po barelu, dok je pre početka rata sa Iranom bila oko 70 dolara.
Skok cene se desio jer je Iran pojačao napade na naftna i gasna postrojenja oko Persijskog zaliva kao odgovor na izraelski napad na važno iransko polje prirodnog gasa.
To je pogoršalo strahovanja da bi rat mogao da obustavi proizvodnju nafte i gasa u Zalivu na duže vreme što bi značilo da bi visoke cene mogle da potraju i izazovu skok inflacije širom sveta.
Berzanski indeksi su pali za 3,4% u Japanu, 2,8% u Nemačkoj i 2,7% u Južnoj Koreji.
Međutim, cene nafte su opadale kako je dan odmicao.
"Brent" nafta je zastala na 108,65 dolara, što je samo 1,2% više nego dan ranije, a zatim je dodatno pala kako se trgovanje nastavilo. Pošto je nakratko prešao 101 dolar, barel te referentne američke sirove nafte je jedno vreme stao na 96,14 dolara, a zatim se spustio na 93 dolara.
To je pomoglo akcijama na Vol stritu da smanje gubitke koji su već bili manji nego u Evropi i Aziji, jer su američke kompanije manje zavisne od nafte sa Bliskog istoka.
Indeks Njujorške berze S&P 500 je pao za 0,1%, industrijski prosek Dau Džonsa je pao za 72 poena, ili 0,1%, a kompozitni Nasdak za 0,1%.
"Jo-jo efekat" je pogodio i tržište obveznica, gde su prinosi trezorskih obveznica skočili ujutru sa cenom nafte, a zatim se smanjili.
Dvogodišnji prinos trezorskih obveznica SAD dostigao je čak 3,96% - najviši nivo od leta pre nego što se vratio na 3,79%. To prati i očekivanja šta će Federalne rezerve učiniti sa kratkoročnim kamatnim stopama.
Široko praćeni prinos 10-godišnjih trezorskih obveznica pao je za 4,25% sa 4,26% u sredu. Ali je i dalje znatno iznad nivoa od 3,97% od pre početka rata sa Iranom.
U četvrtak su Banka Japana, Evropska centralna banka i Banka Engleske zadržale kamatne stope nepromenjene.
Zlato je palo za 5,9% i završilo se na 4.605,70 dolara po unci. Srebro je palo još više, za 8,2%.
Pale su i akcije kompanija koje eksploatišu te metale.
Francuska udvostručuje humanitarnu pomoć Libanu
Francuska će udvostručiti humanitarnu pomoć Libanu na 17 miliona evra. Najava je stigla tokom posete francuskog ministra spoljnih poslova Bejrutu, usred izraelske vojne kampanje u zemlji.
Bivši Trampov savetnik Džon Bolton: Rat u Iranu je evropski rat
Bivši Trampov savetnik Džon Bolton kritikuje pasivnost EU u ratu u Iranu. Upozorava da bi to moglo da podstakne Trampa da uskrati podršku Ukrajini jer Iran smatra evropskom pretnjom.
- Evropa je jednako, ako ne i više, ugrožena nuklearnim napadima ako Iran dođe do nuklearnog oružja - rekao je Bolton, koji je prethodno služio i kao američki ambasador pri UN.
- Imaju raketne kapacitete kojima mogu da pogode centralnu i istočnu Evropu, ne Sjedinjene Države. Tramp će proglasiti pobedu šta god se dogodilo, a argument će biti da je program nuklearnog naoružanja dodatno usporen, kao i podrška međunarodnom terorizmu - rekao je Bolton.
- Međutim, ako režim opstane, bez obzira na pretrpljenu štetu, obnoviće se, a nuklearna i teroristička pretnja jednostavno će se vratiti.
"Ako padne iranski režim, pada i Hezbolah"
Upitan o planovima u vezi sa Hezbolahom u Libanu, Netanjahu je rekao da Izrael sada ima "bezbednosni koridor" koji sprečava njihove snage da izvrše invaziju.
- Imamo planove za budućnost - dodao je.
- Naš glavni fokus usmeren je na Iran, ako iranski režim padne, pašće i Hezbolah.
Netanjahu je naveo da postoje podele i unutrašnje tenzije u vrhu iranskog rukovodstva, dodajući da se "autoritet i uticaj" koji je imao prethodni vrhovni vođa "neće preneti ni na koga".
Istakao je da vide pukotine u iranskom režimu i da bi, "ako se dovoljno prodube", režim mogao da se promeni.
- Da li je to sigurno? Ne. Na iranskom narodu je da iskoristi uslove koje je Izrael stvorio - zaključio je.
"SAD naporno rade na otvaranju Ormuskog moreuza"
Prelazeći na temu cena nafte, Netanjahu je rekao da SAD, uz podršku Izraela, intenzivno rade na otvaranju Ormuskog moreuza.
- Ako u tome uspeju, a verujem da hoće, cene nafte će pasti - rekao je.
Međutim, dodao je da ako se popusti pred ucenama i dozvoli Iranu da nastavi razvoj nuklearnog oružja i balističkih raketa, "bićete ucenjivani na načine koje ne možete ni da zamislite".
Netanjahu: Partnerstvo Izraela i SAD je "jedini način da se izbegne katastrofalan razvoj događaja"
- Nisam nikoga doveo u zabludu - rekao je Benjamin Netanjahu odgovarajući na pitanje o uključenosti SAD na početku rata.
Naveo je da nije morao da ubeđuje američkog predsednika Donalda Trampa o potrebi da se spreči Iran da razvije svoj nuklearni program i premesti ga pod zemlju.
Dodao je da je njegovo partnerstvo sa Trampom "jedini način da se izbegne ovaj katastrofalan razvoj događaja".
Netanjahu: Tramp nas je zamolio da obustavimo buduće napade i mi to poštujemo
Na pitanje da li je Izrael obavestio Donalda Trampa o nedavnom napadu na iranska gasna polja, Netanjahu je rekao da je "Izrael delovao samostalno".
- Predsednik Tramp nas je zamolio da obustavimo buduće napade i mi to činimo - dodao je.
Odgovarajući na pitanje koji su znaci da se iranski režim "raspada", rekao je da ih "ima mnogo".
- Radimo na stvaranju uslova za njegov pad, ali može i da opstane, a možda i neće - naveo je.
- Ako opstane, biće najslabiji do sada - dodao je Netanjahu.
Netanjahu želi alternativne rute za naftu i gas van Ormuskog moreuza
Netanjahu je odgovarao na pitanja novinara i upitan je kako vidi kraj rata. Odgovorio je da SAD i Izrael imaju "ostvarive ciljeve", ali da neće govoriti o kompletnim vojnim planovima.
Kada se ti ciljevi ostvare, dodao je, potrebno je uspostaviti alternativne rute za transport nafte i gasa van Ormuskog moreuza. Zalaže se za izgradnju naftovoda i gasovoda koji bi išli ka zapadu kroz Arabijsko poluostrvo, kako bi se "zauvek uklonila uska grla".
Dodao je da očekuje da će se rat završiti "mnogo brže nego što ljudi misle".
Netanjahu: Izrael nije uvukao SAD u rat s Iranom
Benjamin Netanjahu je počeo da nabraja sve ciljeve u Iranu koje izraelska vojska pokušava da uništi, uključujući raketni i arsenal dronova, lansirne sisteme, kao i nuklearnu infrastrukturu - poput fabrika za proizvodnju delova za rakete.
On je rekao da uništavaju iransku industriju na način "kako to ranije nisu radili", ali da "još ima posla i da će ga obaviti".
Netanjahu je takođe rekao da želi da razbije još jednu, kako je naveo, "lažnu vest", da je Izrael uvukao SAD u sukob s Iranom.
- Da li zaista neko misli da neko može da govori predsedniku Trampu šta da radi? Ma dajte - rekao je.
Dodao je da Donald Tramp "uvek donosi odluke na osnovu onoga što smatra dobrim za Ameriku" i za "buduće generacije".
Iran pogubio mladog reprezentativca u rvanju
Iran je pogubio mladog reprezentativca u rvanju zbog "izdaje zemlje i Boga", jer je navodno učestvovao u nasilnim protestima kada su ubijena dvojica policajaca.
Više o tome čitajte OVDE.
Netanjahu: Imamo tri cilja u Iranu
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu sazvao je vanrednu konferenciju za medije na kojoj je izvestio o stanju na ratištu, dok se sukob s Iranom i dalje zaoštrava.
Netanjahu je svoje obraćanje započeo porukom izraelskim građanima, istakavši ponos zbog njihove istrajnosti i hrabrosti.
- Svestan sam da je boravak u sigurnim sobama i skloništima težak, ali ceo svet razume da smo mi nacija lavova - poručio je.
Prema njegovim rečima, Izrael u svojim operacijama sprovodi tri ključna cilja:potpuno uništenje iranskog nuklearnog programa, potpunu eliminaciju programa balističkih projektila, kao i stvaranje uslova koji će samim Irancima omogućiti da svoju sudbinu uzmu u svoje ruke.
- Mogućnost obogaćivanja uranijuma smo im uništili, kao i sposobnost proizvodnje balističkih projektila - nastavio je izraelski premijer.
Naglasio je da su uništili iranske kapacitete "do te mere da ne mogu da postignu ono što su planirali". Tvrdi da je Iran želeo da sruši hiljade zgrada u Izraelu, ali da one umesto toga padaju po Libanu i Iranu.
- Promenićemo Bliski istok, to vam obećavam. Iran je slabiji nego ikada, a Izrael jači - dodao je.
Netanjahu obećao da će "u potpunosti uništiti" sposobnosti Irana
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da Iran, nakon 20 dana sukoba, više nema mogućnost ni da obogaćuje uranijum niti da razvija balističke rakete.
- Potpuno ćemo ih slomiti, sve njihove sposobnosti - rekao je Netanjahu.
Benjamin Netanjahu je izjavio da su uništili iranske sposobnosti "do te mere" da više ne mogu da ostvare "ono što su planirali".
Rekao je da je Iran želeo da sruši hiljade zgrada u Izraelu, ali da one umesto toga padaju po Libanu i Iranu.
- Promenićemo Bliski istok, obećavam vam to - rekao je.
Dodao je da je Iran "slabiji nego ikada", dok je Izrael jači. U direktnoj poruci građanima Izraela koji se pitaju koliko će rat trajati, Netanjahu je rekao da će "trajati koliko god bude potrebno".
- Zajedno ćemo raditi i zajedno ćemo pobediti - poručio je.
Rat sa Iranom mogao bi da ugrozi snabdevanje hranom i da podigne cene
Dugotrajno povećanje cena energenata kao posledica rata na Bliskom istoku moglo bi da dovede do toga da globalna trgovina ove godine poraste samo za 1,4%. Svetska trgovinska organizacija (WTO) navodi da je to manje od očekivanih 1,9%.
Globalna trgovina je već bila oslabila zbog tarifa Donalda Trampa i sve većih ograničenja u međunarodnoj trgovini.
Šefica WTO-a, dr Ngozi Okonjo-Iveala, izjavila je za BBC da prekidi na tržištima nafte i gasa takođe ugrožavaju snabdevanje đubrivom, što bi moglo da smanji dostupnost hrane i da podigne cene. Ona je dodala da su Tajland, Indija i Brazil posebno ranjivi.
Okonjo-Iveala je naglasila da je globalna ekonomija trenutno puna neizvesnosti, što predstavlja njen najveći izazov.
Šef izraelske vojske o operaciji protiv Irana: Nismo još ni na pola puta
Načelnik Glavnog štaba IDF-a, general-pukovnik Ejal Zamir, izjavio je da Izrael još nije ni na polovini svoje kampanje protiv Irana tokom unutrašnje rasprave, dok visoki vojni zvaničnici signaliziraju da ne postoji neposredni vremenski okvir za završetak rata, izveštava Kanal 12.
Prema proceni iznesenoj na nedavnim visokim konsultacijama, Knala 12 izveštava da je rukovodstvo IDF-a jedinstveno u protivljenju obustavi operacija u ovoj fazi.
Bezbednosni zvaničnici navodno se plaše da bi završetak kampanje sada mogao dovesti do obnove sukoba unutar nekoliko meseci, uprkos nedavnim napadima koji su značajno oslabili iranske balističke raketne sposobnosti.
Tulsi Gabard saslušana u Kongresu: Da li je Iran predstavljao pretnju po SAD pre početka rata?
Tokom saslušanja u Kongresu u četvrtak, američka direktorka nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard upitana je o odluci Izraela da napadne gasno postrojenje Južni Pars u Iranu.
Kongresmen Žoakin Kastro je pritisnuo Gabard da objasni zašto je Izrael napao, uprkos nalogu predsednika Trampa da ta postrojenja budu izuzeta. Gabard je odgovorila: "Nemam odgovor na to, i ne bih govorila u ime Izraela."
Na istom saslušanju, kongresmen Andre Karson pitao je Gabard da li postoji bilo kakav dokaz da je Iran planirao preventivni napad na SAD pre početka rata. Gabard je izbegla odgovor, navodeći da "to treba rezervisati za zatvoreno saslušanje".
Direktorka nacionalne obaveštajne službe takođe je izjavila da je novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei "teško ranjen u jednom od izraelskih napada". Prošle nedelje, američki ministar rata Pit Hegset izjavio je da je Hamnei "ranjen i verovatno unakažen".
Iran preuzima odgovornost za napade na "sve infrastrukture koje pripadaju" SAD i Izraelu
Oružane snage Irana će gađati "svu infrastrukturu koja pripada" SAD i Izraelu i "zvanično prihvataju i preuzimaju odgovornost za to", izjavio je portparol Glavnog štaba Katam al-Anbija.
Iranski mediji citirali su portparola Ebrahima Zolfagarija, koji je optužio Izrael da namerava da cilja energetsku infrastrukturu u regionu, uključujući objekte kompanije Aramco u Saudijskoj Arabiji.
- Prošla istorija provokacija režima, usmerenih na to da okrive Iran i stvore razdor među zemljama regiona, potvrđuje ovu zlonamernu želju - rekao je Zolfagari.
Rusija besna na Izrael: "Napad na novinare bio nameran i ciljan"
Rusija je optužila Izraelce da su namerno gađali novinarsku ekipu ruske državne televizije RT koja je izveštavala iz južnog Libana, pri čemu su ranjeni reporter i snimatelj.
- Na odeći ekipe bio je natpis "press", a nosili su samo kamere i mikrofone... Sve te okolnosti upućuju na to da je napad na novinare bio nameran i ciljan - izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Izraelska vojska saopštila je da je novinska ekipa radila na području na kojem je bila na snazi naredba za evakuaciju.
- Nikada nismo i nikada nećemo namerno da gađamo novinare - dodali su iz izraelske vojske.
Proširio se i dramatičan snimak koji prikazuje trenutak udara. Eksplozija se dogodila samo nekoliko metara od mesta na kojem je stajao reporter RT. Samo koji trenutak pre eksplozije pomerio se nekoliko koraka napred jer je čuo buku.
RT je kasnije izvestio da su Stiv Svini i snimatelj lakše ranjeni u napadu.
- Momci, dobro smo. Ispostavilo se da možete da čujete raketu dok leti prema vama - rekao je snimatelj Ali Rida.
Saudijska Arabija srušila tri drona u istočnoj regiji
Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije objavilo je da je presrelo i uništilo tri drona na istoku zemlje.
Ranije danas, jedan dron srušio se u rafineriju Samref u istočnom lučkom gradu Janbu. Takođe, uništen je i balistički projektil koji je bio usmeren prema luci Janbu.
Pentagon traži još 200 milijardi dolara za rat protiv Irana
Pentagon traži dodatnih 200 milijardi dolara da bi finansirao rat protiv Irana, a za to mu treba odobrenje Kongresa - parlamenta SAD, rekao je jedan visoki zvaničnik SAD koji je govorio pod uslovom anonimnosti i dodao da je Ministarstvo odbrane taj zahtev već je poslalo Beloj kući.
Tokom prve nedelje rata protiv Irana samo američki izdaci za municiju, a ne i ukupni vojni trškovi, po proceni Pentagona su bili 11 milijardi dolara. Računa se da su SAD na početku rata dnevno trošile municije za dve milijarde dolara, ali se to navodno narednih dana rata smanjilo na jednu milijardu dnevno.
Ministar odbrane Pit Hegset nije na današnjoj konferenciji za novinare, direktno potvrdio taj iznos, ali je rekao da se on može promeniti i da je "potreban novac da bi se pobili loši momci" i potvrdio da će tražiti odobrenje Kongresa za to.
To je izuzetno veliki iznos novca i to i pored dodatnog finansiranja koje je Ministarstvo odbrane već dobilo prošle godine u okviru velikog zakona predsednika Donalda Trampa o smanjenju poreza i potrošnje. Nije uopšte jasno da li bi potrošnja toliko novca koliko se pominje uopšte imala političku podršku. Dug SAD je skočio preko rekordnih 39 hiljada milijardi dolara.
Kongresmeni nisu odobrili rat protiv Irana i pokazuju sve veće negodovanje zbog obima i strategije te vojne operacije. Tramp je rekao da administracija traži novac iz drugih razloga, a ne samo zbog Irana.
- Svet je veoma nestabilan - rekao je on i da bi hitna potrošnja bila "vrlo mala cena koju treba platiti" da bi se osiguralo da vojska SAD "ostane u vrhunskoj formi".
Iako Predstavnički dom i Senat kontroliše predsednikova Republikanska stranka, mnogi konzervativniji zakonodavci su "fiskalni jastrebovi", s malo političkog apetita za velike troškove na vojne ili druge operacije. Većina demokrata će verovatno odbiti takav zahtev i zahtevati detaljnije planove Trampove administracije o vojnim ciljevima i zadacima SAD.
Poslanik Ken Kalvert, republikanski predsednik Potkomiteta Predstavničkog doma za nadzor nad rashodima za odbranu, rekao je da se već zalaže za dopunski zakon o potrošnji da bi Pentagon obnovio zalihe municije.
Ali, poslanica Beti Mekolum iz Minesote, vodeća demokratkinja u istom Potkomitetu, rekla je da je Tramp uveo SAD u rat, a da nije došao u Kongres, i da ona zahteva više detalja.
Kazala je da Kongres još čeka da administracija objasni gde će potrošiti dodatnih 150 milijardi dolara finansiranja koje je Pentagonu otišlo kroz lanjski Trampov zakon o smanjenju poreza i potrošnje. Takođe čeka predsednikov zahtev za budžet za ovu godinu.
Sve to ukazuje na monumentalnu bitku koja predstoji u Kongresu oko bilo kakvih novih troškova Pentagona, kojima bi gotovo sigurno bila potrebna podrška republikanaca i demokrata u dvostranačkom paketu da bi se od prigovora krenulo ka odobrenju.
Traženi iznos bi bio značajan podsticaj godišnjem budžetu Pentagona koji je Kongres odobrio, od više od 800 milijardi dolara za tekuću fiskalnu godinu.
To je pored oko 150 milijardi dolara koje je Kongres dao Ministarstvu odbrane u prošlogodišnjem zakonu o smanjenju poreza, veći deo za konkretne projekte i opšte nadogradnje operacija Pentagona.
Nestranačka Kongresna kancelarija za budžet projektovala je da će savezna vlada ove godine imati godišnji deficit od 1,9 hiljada milijardi dolara, a to je pre dodavanja bilo kakve potrošnje kroz dopunski zakon.
Dok su neki od najvećih vojnih "jastrebova" u Kongresu pozdravili novu potrošnju kao način za obnavljanje zaliha municije i unapređenje odbrambenih kapaciteta SAD uprkos novim pretnjama, drugi će sigurno ukazati na zdravstvenu zaštitu i druge domaće potrebe koje smatraju važnijim prioritetima.
Poslanica Rosa DeLauro, vodeća demokratkinja u Odboru za budžet Predstavničkog doma, rekla je o pominjanih 200 milijardi dolara za vojsku: "To je skandalozno!".
Da bi se paket usvojio, republikanski lideri bi mogli ili da pokušaju da sami prođu kroz naporan budžetski proces ili da postignu dogovore sa demokratama da se na to doda novac za druge prioritete koji bi verovatno povećali ukupnu cenu.
Vođa većine u Predstavničkom domu Stiv Skaliz, republikanac iz Luizijane, najavio je: "Na kraju ćemo pregovarati sa Belom kućom o tom iznosu".
Iran traži pojašnjenje od Nemačke o američkoj bazi Ramštajn
- Teheran je zatražio od Berlina da razjasni ulogu vazdušne baze Ramštajn u ratu SAD i Izraela protiv Irana - rekao je iranski ambasador u Nemačkoj, Madžid Nili.
- Zatražili smo od njih da razjasne ili objasne ulogu Ramštajna - rekao je Nili, dodajući da "uloga Ramštajna za nas nije zvanično jasna".
- Do sada nemamo nikakav odgovor - dodao je.
Tramp: "Ne šaljem trupe nigde"
Američki predsednik Donald Tramp danas je sugerisao da ne planira da rasporedi dodatne vojnike na Bliski istok usred rata s Iranom.
- Ne šaljem trupe nigde - rekao je Tramp na pitanje novinara da li planira da pošalje još pripadnika vojske u region.
- Kad bih to radio, sigurno vam to ne bih rekao, ali ne šaljem trupe.
Tramp je govorio u Beloj kući tokom sastanka u Ovalnom kabinetu sa japanskom premijerkom Sanae Takaiči.
Rojters je juče izvestio da Trampova administracija razmatra raspoređivanje hiljada američkih vojnika radi jačanja operacija vezanih za Iran, pozivajući se na američkog zvaničnika i tri osobe upoznate s tim pitanjem.
SAD odobrile prodaju oružja vrednu 16,5 milijardi dolara državama Bliskog istoka
Američki Stejt department odobrio je prodaju oružja UAE, Kuvajtu i Jordanu vrednu preko 16,5 milijardi dolara, usred eskalacije sukoba s Iranom. Glavni izvođači su RTX, Northrop i Lockheed Martin.
Tramp pred japanskom premijerkom: "Napali smo Iran iznenada, baš kao što je Japan napao Perl Harbor"
Tramp: Japan, za razliku od NATO-a, preuzima odgovornost u ratu s Iranom
Tramp hvali Japan za preuzimanje odgovornosti u sukobu s Iranom, kritikujući NATO zbog nedovoljne podrške uprkos njihovoj zavisnosti.
Tramp o udarima na naftna i gasna polja: Rekao sam Netanjahuu da to ne radi
Američki predsednik Donald Tramp tvrdi da je izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu rekao da više ne napada iranska naftna i gasna polja nakon jučerašnjeg izraelskog napada na Južni Pars.
Tokom sastanka sa japanskom premijerkom Sanae Takaiči, Donald Tramp je, između ostalog, rekao da je naložio Izraelu da ne napada iranska naftna i gasna polja, prenosi Sky News. Ranije ove nedelje izraelski napadi izazvali su požar u Južnom Parsu, najvećem svetskom gasnom polju u Iranu.
Tramp je rekao da je nakon toga pozvao Benjamina Netanjahua.
- Rekao sam mu, nemoj to da radiš. I on to neće da radi - naveo je.
Dodao je i da nije unapred obavešten o napadu, što je u suprotnosti sa ranijim izjavama američkih zvaničnika.
Evropski lideri odbili Trampa, NATO saveznici neće učestvovati u operacijama na Bliskom istoku
Makron: I Tramp je za prekid napada na civilne objekte i energetska postrojenja na Bliskom istoku
Francuski predsednik Emanuel Makron zatražio je danas obustavu napada na civilne objekte i na energetska i postrojenja za vodu u ratu na Bliskom istoku, navodeći da se za to zalaže i predsednik SAD Donald Tramp sa kojim je razgovarao.
Na samitu Evropske unije (EU) u Briselu, Makron je rekao da bi moratorijum na napade na civilne objekte i energetska postrojenja trebalo da usledi i zbog predstojećih verskih praznika.
Francuski list Figaro javlja da su takav moratorijum zatražili i Velika Britanija, Nemačka, Italija, Holandija i Japan.
Makron je predočio da bi obustava napada mogla da preokrene tok američko-izraelskog rata protiv Irana i da otvori put pregovorima.
Predsednik Francuske je kazao da je razmenio mišljenja i sa zvaničnicima Katara i da ima nameru da o tome razgovara i sa vlastima u Teheranu.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je na samitu EU da je iransko bombardovanje velikog katarskog postrojenja za gas "izazvalo dodatni haos" i da je "jasno da se mora raditi na prekidu rata, umesto daljeg zaoštravanja".
Kalas je rekla da je tim povodom uspostavila diplomatske kontakte s iranskim zvaničnicima. Ona je takođe ukazala na važnost omogućavanja bezbedne plovidbe kroz Ormuski moreuz, kroz koji se transportuju velike količine nafte i gasa, ali i hrane i poljoprivrednog đubriva.
Tramp: "Ovo je izlet koji će uskoro biti završen"
Donald Tramp se u Beloj kući upravo sastaje sa japanskom premijerkom Sanae Takaiči. Na početku sastanka, Takaiči je rekla da svet "proživljava veoma ozbiljno bezbednosno okruženje" i da će globalna ekonomija uskoro pretrpeti "ogroman udarac" zbog situacije na Bliskom istoku.
- Čak i u takvoj situaciji, čvrsto verujem da samo vi, Donalde, možete postići mir u celom svetu - rekla je.
Dodala je da iranski razvoj nuklearnog oružja "nikada ne sme biti dozvoljen i zato ih mi, Japan, podstičemo i obraćamo se drugim partnerima u svetu".
- Japan osuđuje iranske postupke poput napada na susedni region, kao i zatvaranje Ormuskog moreuza - poručila je Takaiči.
Tramp je potom odgovarao na novinarska pitanja. Rekao je da veruje da će Japan "preuzeti odgovornost za rat, za razliku od NATO-a". Na pitanje da li će poslati vojnike u Iran, odgovorio je:
- Ne šaljem trupe nigde, a i da šaljem, ne bih vam rekao. Ovo je izlet koji će uskoro biti završen.
Poručio je da je Iranu "nestala njihova mornarica, vazduhoplovstvo, protivvazdušna odbrana".
- Letimo kud god želimo. Njihovo rukovodstvo je nestalo. Morao sam da napravim ovaj mali izlet i uradim nešto što nijedan drugi predsednik nije imao hrabrosti da učini.
Izrael tvrdi da je uništio iranske pomorske sposobnosti u Kaspijskom jezeru
Izrael je u četvrtak izveo prve napade na iransku mornaricu u Kaspijskom jezeru, rekao je izraelski vojni portparol, poručivši novinarima da su iranske pomorske sposobnosti u tom području uglavnom onesposobljene.
Potpukovnik Nadav Šošani rekao je da su vazdušne snage napale desetine ciljeva, među njima raketne čamce, korvetu, brodogradilište koje se koristi za izgradnju i popravku plovila, kao i komandni centar.
- Uspeli smo da uništimo njihove pomorske kapacitete u Kaspijskom jezeru - rekao je Šošani na onlajn brifingu za novinare.
- To predstavlja sistematski napad na sve nivoe njihovih pomorskih sposobnosti u Kaspijskom jezeru - dodao je.
Iranci pogodili američki borbeni avion F-35
Američki borbeni avion F-35 prinudno je sleteo u bazu na Bliskom istoku nakon što je pogođen vatrom za koju se veruje da dolazi sa iranske strane, saznaje se od dva izvora upoznata sa situacijom, objavio je CNN.
Portparol Centralne komande SAD-a (CENTCOM), kapetan Tim Hokins, potvrdio je da je stelt lovac pete generacije bio na borbenom zadatku iznad Irana u trenutku kada je bio prinuđen na hitno sletanje. Hokins je istakao da je avion bezbedno prizemljen i da je istraga o celom incidentu već započela.
Avion je bezbedno sleteo, a pilot se nalazi u stabilnom stanju, dodao je Hokins, napominjući da sve okolnosti ovog događaja tek treba da budu utvrđene.
Ovaj incident predstavlja prvi zabeleženi slučaj u kojem je Iran uspeo da pogodi američku letelicu u ratu koji je započeo krajem februara. U trenutnom sukobu borbene avione F-35, čija pojedinačna cena premašuje 100 miliona dolara, koriste i Sjedinjene Američke Države i Izrael.
Do prinudnog sletanja došlo je u trenutku dok visoki američki zvaničnici i dalje izveštavaju o velikim uspesima u kampanji protiv Irana. Ministar odbrane Pit Hegset izjavio je u četvrtak ujutru da SAD ostvaruju odlučujuće pobede i da je iranska protivvazdušna odbrana praktično uništena.
Pogođena rafinerija u Haifi
Rafinerija u Haifi pogođena je šrapnelima iz iranskih raketnih napada, izazivajući sirene širom Izraela.
U nizu napada od srede poginulo je nekoliko ljudi, uključujući dva izraelska civila, tri palestinske žene i jednog stranog radnika, navodi "Jerusalim post“.
Ekipe za hitne intervencije nisu prijavile povrede na mestu rafinerije.
Ranije tokom dana šrapneli su pali i u centralnom Izraelu bez povređenih. Na severu, sirene su se oglasile tri puta zbog napada Irana i Hezbolaha, ali bez većih šteta.
BBC potvrdio autentičnost snimka požara u najvećem postrojenju za preradu nafte u Kuvajtu
Snimci koje je geolocirao BBC Verify prikazuju stub crnog dima koji se diže iz požara u rafineriji nafte Mina Al-Ahmadi u Kuvajtu nakon prijavljenog iranskog napada dronom jutros.
Potvrdili su lokaciju uparivanjem putnih barijera i postrojenja rafinerije sa snimcima ulica i satelitskim snimcima tog područja.
Kuvajtska novinska agencija je izvestila da je rafinerija bila meta iranskog drona.
Kuvajtska naftna korporacija je saopštila da je „ograničeni požar“ lokalizovan i da nije bilo povređenih.
Mina Al-Ahmadi je najveće postrojenje za preradu nafte u Kuvajtu i jedno od najznačajnijih u regionu, sa kapacitetom za preradu oko 730.000 barela dnevno.
Katarski premijer: Želimo da živimo u miru sa iranskim narodom
Katarski premijer, šeik Mohamed bin Abdulrahman Al Tani, rekao je da su iranski napadi od početka rata izazvali „veliki šok“ i da napad „otvara mnoga pitanja“ za region kada je reč o odnosima između susednih zemalja.
„Poverenje je sada izgubljeno, ali mora biti obnovljeno“, rekao je šeik Mohamed. „Želimo da živimo u miru sa iranskim narodom.“
Izrael tvrdi da je izvršio napade na iranske pomorske ciljeve u Kaspijskom moru
Izraelska vojska je saopštila da je njihovo ratno vazduhoplovstvo izvelo napade na iranske pomorske ciljeve u Kaspijskom moru prvi put od početka rata.
Noćni vazdušni napadi pogodili su ciljeve u iranskoj pomorskoj luci gde su usidrene desetine brodova. Među ciljevima su bili brodovi koji prevoze protivvazdušne sisteme, protivpodmorničko oružje i patrolne čamce, navodi se.
Centralna komanda za pomorske aktivnosti u Kaspijskom moru takođe je pogođena, kao i infrastruktura za popravku i održavanje, dodaje se.
Broj poginulih u izraelskim napadima u Libanu prelazi 1.000
Ukupno 1.001 civil u Libanu je ubijen u izraelskim napadima od 2. marta, saopštilo je libansko ministarstvo zdravlja u svom najnovijem izveštaju.
To je povećanje u odnosu na 968 smrtnih slučajeva juče i znači da se broj poginulih sada približava broju poginulih u 34-dnevnom ratu u Libanu 2006. godine za skoro polovinu vremena.
Preko 1.100 civila je ubijeno tokom prekograničnog sukoba 2006. između Izraela i milicije Hezbolaha koju podržava Iran.
Iranski napadi uništili 17% katarskih izvoznih kapaciteta za gas
Iranski napadi su uništili 17% katarskih izvoznih kapaciteta za tečni prirodni gas, uzrokujući procenjenih 20 milijardi dolara gubitka godišnjih prihoda i ugrožavajući snabdevanje Evrope i Azije, rekao je u četvrtak za Rojters izvršni direktor kompanije QatarEnergy.
Saad el Kabi je rekao da su dva od 14 katarskih vozova za tečni prirodni gas i jedan od dva katarska postrojenja za pretvaranje gasa u tečnost oštećeni u neviđenim udarima.
Popravke će obustaviti proizvodnju 12,8 miliona tona LNG-a godišnje na tri do pet godina, rekao je on u intervjuu.
„Nikada u najluđim snovima ne bih pomislio da će Katar - Katar i region - biti izložen takvom napadu, posebno od strane bratske muslimanske zemlje u mesecu Ramazana, da nas napadne na ovakav način“, rekao je Kabi, koji je takođe katarski državni ministar za energetiku.
Državna kompanija QatarEnergy moraće da proglasi višu silu na dugoročne ugovore do pet godina za isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) za Italiju, Belgiju, Južnu Koreju i Kinu zbog dva oštećena voza, rekao je Kabi.
Omanski ministar: Tramp je izgubio kontrolu nad spoljnom politikom
Omanski ministar spoljnih poslova kritikovao je SAD i Izrael zbog prekida mirovnih pregovora s Iranom, kojim je Oman posredovao, a koji su mogli da spreče rat.
U izraelskom napadu ranjena dva ruska novinara
U izraelskom vazdušnom napadu na jug Libana ranjeni su dopisnik RT Stiv Svini i njegov snimatelj, izvestila je libanska Nacionalna novinska agencija. Njih dvojica su izveštavali kada je došlo do napada, piše Al Džazira.
Video objavljen na Iksu navodno prikazuje trenutak udara, dok eksplozije pogađaju okolno područje.
IRGC: 178 američko-izraelskih agenata uhapšeno od početka rata
Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) objavio je da je od početka rata protiv Irana uhapšeno 178 špijuna koji rade za Sjedinjene Države i Izrael, prenosi novinska agencija Mehr.
Uhapšeni su, prema navodima IRGC-a, slali fotografije i lokacije centara Iranskog Crvenog polumeseca i vojnih kontrolnih tačaka američkim i izraelskim obaveštajnim službama radi ciljanja.
Među privedenima je i određen broj stranih državljana, kod kojih su pronađeni oružje, uređaji za lociranje, specijalizovana komunikacijska oprema i strane valute.
Rojters: Trampova administracija razmatra slanje hiljada američkih vojnika na Bliski istok
Trampova administracija razmatra raspoređivanje hiljada američkih vojnika na Bliski istok u okviru priprema za naredne korake u ratu protiv Irana.
To je Rojtersu reklo nekoliko izvora upoznatih s ovom temom, uključujući i neimenovanog američkog zvaničnika.
Ovaj nastavak raspoređivanja usledio bi nakon prošlonedeljne odluke Pentagona da pošalje ekspedicionu jedinicu od oko 2.500 marinaca i pomorskog osoblja na Bliski istok.
Američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama Majk Volc rekao je u nedelju za Foks njuz da vojska pruža predsedniku Donaldu Trampu opcije "da bi imao snage koje su obučene, opremljene, raspoređene i spremne za sve što on odluči da uradi kao vrhovni komandant".
Vašington post je juče objavio da Pentagon nastoji da od Kongresa dobije više od 200 milijardi dolara za rat protiv Irana i zatražio je odobrenje Bele kuće za taj zahtev, što je danas potvrdio i ministar rata Pit Hegset.
Hegset se obratio u Pentagonu
Američki ministar odbrane Pit Hegset trenutno se obraća na konferenciji za medije u Pentagonu.
Starmer osudio iranske napade na katarsko gasno postrojenje
Britanski premijer Kir Starmer osudio je iranske napade na gasno postrojenje Katara.
Iran je napao ključna katarska postrojenja za tečni prirodni gas Ras Lafan kao odgovor na izraelski napad na njihovo gasno polje Južni Pars u Persijskom zalivu.
U objavi na X-u, Starmer je rekao:
"Najoštrije osuđujem noćašnji iranski napad na katarsko gasno postrojenje. Radimo na brzom rešenju situacije na Bliskom istoku , u najboljem interesu britanskog naroda – jer nema sumnje da je okončanje rata najbrži način za smanjenje troškova života."
Centralna komanda SAD objavila snimak uništavanja iranskih pomorskih ciljeva
Američka Centralna komanda objavila je snimak kako američke snage uništavaju iranske pomorske ciljeve koji ugrožavaju međunarodnu plovidbu u Ormuskom moreuzu i njegovoj blizini.
Italija odobrila privremeno smanjenje cena goriva
Italijanska vlada je odobrila dekret kojim će se cene goriva smanjiti na 20 dana kako bi se pomoglo potrošačima pogođenim naglim rastom cena izazvanim ratom na Bliskom istoku.
Uredbu, kojom se smanjuju akcize, usvojio je kabinet u sredu i trebalo bi da znači smanjenje cena dizela i benzina na pumpama za oko 25 centi po litru. Paket mera takođe uključuje poreske olakšice za kamiondžije.
Najavljujući meru, zamenik premijera Mateo Salvini rekao je da će to značiti da Italijani plaćaju manje nego oni u Španiji, Nemačkoj i Francuskoj.
Očekuje se da će mera koštati vladu oko milijardu evra i predstavlja privremenu meru koja bi mogla biti produžena, u zavisnosti od situacije.
Emirati presreli 7 iranskih balističkih raketa i 15 dronova
Ujedinjeni Arapski Emirati presreli su danas 7 balističkih raketa i 15 dronova koje je ispalio Iran, saopštilo je Ministarstvo odbrane Emirata.
Od početka američko-izraelske kampanje protiv Irana 28. februara, UAE su bili najžešća meta Irana, suočavajući se sa 334 balističke rakete, 15 krstarećih raketa i 1.714 dronova.
Babiš: Neshvatljiv izraelski napad na gasna i naftna polja
Češki premijer Andrej Babiš je danas, pred odlazak na samit Evropske unije u Briselu, osudio izraelski napad na gasna i naftna polja u Persijskom zalivu navodeći da je neshvatljiv i da takvi napadi uništavaju tržišta, a cene energenata eksplodiraju.
Cene nafte dostigle nivo kakav nije viđen od juna 2022.
Cene fosilnih goriva nastavljaju da rastu, a cene nafte su jutros dostigle novi maksimum od početka rata u Iranu.
Barel sirove nafte marke Brent nakratko je dostigao 118,74 dolara posle 9:30, što je nivo koji nije viđen od juna 2022. godine, pre skoro četiri godine.
Aragči poziva na koordinaciju sa Turskom, Egiptom i Pakistanom protiv američko-izraelske "destabilizacije"
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči poziva na budnost i koordinaciju među zemljama regiona kako bi se suprotstavili onome što je opisao kao „destabilizujuće i eskalatorne akcije“ Sjedinjenih Država i Izraela, javljaju iranski državni mediji.
Aragči je to izjavio u odvojenim telefonskim razgovorima sa svojim kolegama u Turskoj, Egiptu i Pakistanu.
Rekao je da su nedavni napadi SAD i Izraela na iransku infrastrukturu imali za cilj eskalaciju tenzija i dodao da Iran neće štedeti napore u odbrani svog suvereniteta i bezbednosti.
Napadnuta još jedna rafinerija nafte u Kuvajtu
Još jedna rafinerija nafte u Kuvajtu je takođe bila meta napada drona, izveštava državna novinska agencija.
Prema izveštaju, dron je pogodio deo rafinerije Mina Abdulah, južno od grada, izazvavši požar na lokaciji.
Ovaj napad je usledio nakon izveštaja o napadu na rafineriju Mina Al-Ahmadi, udaljenu samo nekoliko kilometara, gde je izbio požar koji je brzo stavljen pod kontrolu.
Iran razmatra uvođenje tranzitnih taksi za brodove kroz Ormuski moreuz, kažu iranski mediji
Iran navodno razmatra uvođenje tranzitne takse za brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz, prema izveštajima iranskih državnih medija, prenosi Gardijan.
Oko 20% globalnih zaliha nafte je efikasno blokirano u tranzitu kroz Ormuski moreuz otkako je Iran počeo da napada brodove.
Američki predsednik Donald Tramp je predložio slanje ratnih brodova kako bi se očistio bezbedan put za komercijalni pomorski saobraćaj, ideju koju su evropski saveznici odlučno odbacili.
Iranska poluzvanična novinska agencija Mehr izvestila je da će nova iranska vlada sankcionisati „sile koje teže dominaciji“ koje koriste Ormuski moreuz.
„Na kraju trenutnog nametnutog rata, uspostavljanjem novog režima za Ormuski moreuz, Iran će promeniti svoju poziciju od sankcionisane zemlje do osnažene sile u regionu i svetu“, rekao je Mohamed Mokber, savetnik iranskog vrhovnog vođe.
AFP, pozivajući se na državnu novinsku agenciju „Iranski student“, izvestio je da je jedan iranski političar rekao da vlada razmatra zakon prema kojem bi zemlje koje koriste ključnu trgovinsku rutu plaćale putarine i poreze Teheranu za transport, tranzit energije i snabdevanje hranom.
Pogođen brod kod Katara
Brod je pogođen raketom u Persijskom zalivu, nedaleko od obale Katara, saopštio je UKMTO, britanski centar za praćenje pomorske bezbednosti.
Pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO) su organizacija pod okriljem britanske mornarice koja prati bezbednosne incidente na ključnim svetskim pomorskim rutama i izdaje upozorenja brodovima.
Prema njihovim informacijama, incident se dogodio oko četiri nautičke milje istočno od Ras Lafana, jednog od najvažnijih energetskih čvorišta Katara. Brod je pogođen nepoznatom raketom, ali su svi članovi posade bezbedni i nepovređeni.
UKMTO je upozorio brodove da plove sa povećanim oprezom i prijave svaku sumnjivu aktivnost dok traje istraga.
Kuvajt presreće dronove i projektile
Kuvajtska vojska je saopštila da se suočava sa „neprijateljskim napadima raketama i dronova“ usmerenim na teritoriju zemlje, objavili su regionalni mediji, pozivajući se na Generalštab vojske.
U saopštenju se navodi da su sve eksplozije koje stanovnici mogu čuti rezultat presretanja dolazećih raketa od strane protivvazdušne odbrane i pozvana je građana da ostanu mirni.
Ranije je Kuvajtska nacionalna garda saopštila da je oborila nekoliko dronova tokom jutarnjih napada.
Grčki "Patrioti" oborili iransku balističku raketu u Saudijskoj Arabiji
Grčki "Patrioti" oborili su iransku balističku raketu u Saudijskoj Arabiji, prenosi Kathimerini.
Prema informacijama, grčki sistemi protivvazdušne odbrane su aktivirani nakon uzbune o pretnji, dok su lansirane dve rakete.
Za sada nisu objavljeni dodatni detalji o incidentu.
Saudijci oborili dronove iznad prestonice Rijada
Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je jutros da je presretnuto i uništeno šest dronova u prestonici Rijadu i istočnim regionima te zalivske zemlje.
Ovo je Ras Lafan u Kataru, najveće postrojenje za preradu tečnog prirodnog gasa (TNG) na svetu, meta iranskog napada
Ovo je gasno postrojenje Južni Pars, najveće u Iranu, koje je bilo meta izraelskog napada
Pogođena rafinerija nafte u Kuvajtu, jedna od najvećih na Bliskom istoku
Državni mediji u Kuvajtu su objavili da je rafinerija nafte u toj zalivskoj zemlji jutros bila meta napada dronom koji je izazvao "ograničeni" požar.
Gardijan prenosi da je požar u rafineriji Mina al Ahmadi lokalizovan i da nema izveštaja o povređenima.
To je jedna od najvećih rafinerija nafte na Bliskom istoku, sa kapacitetom proizvodnje nafte od 730.000 barela dnevno.
Cena gasa u Velikoj Britaniji skočila za 23 odsto
Cene gasa u Velikoj Britaniji jutros su skočile za 23 odsto nakon novih napada na energetsku infrastrukturu na Bliskom istoku, uključujući i glavno gasno postrojenje Katara.
BBC navodi da je cena nafte sada oko 5 odsto viša i došla je do nivoa od 113 dolara po barelu.
Dronovi nad vojnom bazom u Vašingtonu u kojoj žive ključni Trampovi ljudi
Američki zvaničnici su otkrili neidentifikovane dronove iznad vojne baze u Vašingtonu u kojoj žive državni sekretar Marko Rubio i ministar odbrane Pit Hegset.
Pogubljena tri antivladina demonstranta u Iranu zbog ubistva policajaca i "vođenje rata protiv Boga"
Iran je pogubio trojicu demonstranata osuđenih zbog ubistva dva policajca tokom antivladinih protesta u januaru, javlja Rojters, pozivajući se na iransku agenciju Mizan.
Pravosudne vlasti u Teheranu su saopštile da su oni proglašeni krivima za ubistvo i "vođenje rata protiv Boga", uključujući delovanje u korist Izraela i SAD.
BBC podseća da su antivladine demonstracije u Iranu počele kao protesti protiv ekonomskih problema, a kasnije su prerasle u antivladine proteste koji su zahvatili celu zemlju.
Prema američkoj Novinskoj agenciji aktivista za ljudska prava (HRANA), oko 6.488 demonstranata je ubijeno tokom samih protesta.
Ta brojka ne uključuje 236 dece, 76 nedemonstranta i 207 vojnika i vladinih snaga koji su takođe ubijeni.
HRANA navodi da još uvek preispituje oko 11.744 slučaja nakon brutalnog obračuna iranskih snaga bezbednosti sa demonstrantima.
Katar: Požari u gasnom postrojenju Ras Lafan stavljeni pod kontrolu
Ministarstvo unutrašnjih poslova Katara saopštilo je da su svi požari u gasnom postrojenju Ras Lafan sada stavljeni pod kontrolu i da nije bilo povređenih ljudi.
U novoj objavi na društvenoj mreži X ministarstvo je navelo da je hlađenje i obezbeđivanje lokacije u toku, a opasnim materijalima rukuje specijalizovana jedinica.
Postrojenje Ras Lafan je pogođeno iranskim raketama rano jutros u znak odmazde za izraelski napad na iransko gasno postrojenje Južni Pars.
Cena nafte zbog novih napada otišla nakratko preko 110 dolara
Poslednji napadi na energetsku infrastrukturu na obe strane doveli su do rasta cena sirove nafte za četiri odsto, pa je barel nakratko prešao nivo od 110 dolara.
Tramp: Ako Iran opet napadne katarsko gasno polje, dići ćemo im u vazduh njihovo najveće
Američki predsednik Donald Tramp noćas je objavio dugačak post na svojoj društvenoj mreži Trut (Truth Social) o izraelskom napadu na gasno polje Južni Pars, najveće u Iranu izvedenom u sredu i posledicama po Teheran zbog pokretanja odmazde.
Kao odgovor na taj napad, Iran je izveo vazdušne udare na grad Ras Lafan u Kataru - industrijski centar u kojem se nalazi najveće postrojenje za preradu tečnog prirodnog gasa (TNG) na svetu.
Tramp je u objavi napisao da SAD "nisu znale ništa" o izraelskom napadu i zapretio eskalacijom sukoba ako Iran ponovo napadne Katar.
- Izrael je, iz besa zbog onoga što se događa na Bliskom istoku, žestoko napao veliko postrojenje poznato kao gasno polje Južni Pars u Iranu. Pogođen je relativno mali deo tog kompleksa. Sjedinjene Države nisu znale ništa o ovom konkretnom napadu, a ni država Katar nije na koji način nije bila umešana u to, niti je imala pojma da će se to dogoditi. Nažalost, Iran nije znao za ovo, niti za bilo koju drugu relevantnu činjenicu koja se odnosi na napad na Južni Pars, pa je neopravdano i nepravedno je napao deo katarskog postrojenja za tečni prirodni gas (LNG). IZRAEL NEĆE VIŠE IZVODITI NAPADE u vezi s ovim izuzetno važnim i vrednim poljem Južni Pars, osim ako Iran nerazumno ne odluči da napadne veoma nevini, u ovom slučaju, Katar - u tom slučaju će Sjedinjene Američke Države, sa ili bez pomoći ili saglasnosti Izraela, u ogromnom napadu dići u vazduh celokupno gasno polje Južni Pars snagom i moći koju Iran nikada ranije nije video niti joj svedočio. Ne želim da odobrim ovaj nivo nasilja i razaranja zbog dugoročnih implikacija koje će imati po budućnost Irana, ali ako katarski tečni prirodni gas ponovo bude napadnut, neću oklevati da to učinim. Hvala vam na pažnji posvećenoj ovom pitanju. Predsednik DONALD DŽ. TRAMP - napisao je Tramp.
Rezime 19. dana rata
Sve što se juče dešavalo u sukobima na Bliskom istoku imate u našem blogu OVDE.
· Reaguj