Serija "Lako je Raletu", domaća verzija legendarnog sitkoma "Svi vole Rejmonda", prošle nedelje počela je da se prikazuje na RTS. Njen glavni junak Rale, koga igra Andrija Milošević, pokušava da održi mir u svojoj porodici. Serija donosi puno noviteta na male ekrane, a iza nje kao šouraner stoji Tatjana Ilić.
Novo zanimanje stiglo je i u Srbiju, a za Kurir poznata scenaristkinja objašnjava šta je njen posao i zašto je baš popularni američki sitkom odabran da se posrbi.
Šta je posao šouranera i kakvo je to zanimanje?
- Nije to novo zanimanje u svetu, ali jeste u Srbiji. Njihov posao kod nas počeli su da rade producenti, ali posebna je retkost da ga radi pisac, dok su u svetu najpoznatiji šouraneri upravo pisci, poput Dejvida E. Kelija ili Darena Stara. Dakle, u jednoj osobi, koja "vodi šou", to je pisac, reditelj i producent, koji sprovodi svoju ideju i brine o estetici cele serije, od njenog početka do kraja. Na "Lako je Raletu" sam radila deo tog posla, jer ovo nije moja autorska serija. Za mene je ovo bilo dragoceno iskustvo. U seriji smo praktično šouraneri bili Dragan Gaga Đurković i ja. Moj posao je, pored pisanja, bio i rad sa timom scenarista, sa rediteljima, scenografima i kostimografima, tu su naravno bile i čitajuće probe s glumcima i komunikacija sa ljudima iz "Vornera", koji su vlasnici licence.
Šta je bila ideja?
- Želeli smo da od "Rejmonda" napravimo "Lako je Raletu". Pored promene imena, odlučili smo da jednu seriju iz devedesetih napravimo modernijom, ali da ne izgubimo njen duh, toplinu i nežnost.
Kakve su reakcije ljudi iz "Vorner bradersa", koji su vlasnici licence?
- Odlične. Pre svega, bili su oduševljeni Andrijom Miloševićem. Sahana Kamat, koja je sve vreme sarađivala s nama i bila u Beogradu, rekla je da je Andrija najbolji od svih "Rejmonda" s kojim je ona radila u životu. Mislim da je ona postavila čak deset verzija ovog sitkoma. Radila je ruskog, izraelskog, poljskog i indijskog. Ruska verzija je bila toliko uspešna da su njima, kad su istrošili svih deset sezona serije, dozvolili da rade svoje originalne epizode. U Rusiji se serija zvala "Voronji".
Kako ste birali glumce?
- Kasting je bio stvar naše odluke. Oni su imali svoje preporuke, ali nisu nam se mešali u izbor.
Ko je našao Mašu Dakić, koja je živela u Americi?
- Andrija se setio nje i stao je iza izbora.
Seriju režiraju Predrag Ličina i Ognjen Janković. Kako se oni slažu?
- Odlično. Oni su imali ideju da serija bude modernija i da ima prizvuk savremenijih komedija i da izgleda malo dokumentaristički. Serija je rađena u studiju, ali i na lokacijama, kad je za tim bilo potrebe.
Da li je teško raditi adaptaciju ili pisati sve iz početka?
- I jedno i drugo je teško na svoj način. Filip Vujošević i ja u početku nismo bili veliki fanovi "Rejmonda", ali kada smo počeli da pišemo kao dramaturzi, zaista smo stekli poštovanje prema piscima originalnog scenarija, njihovoj strukturi, likovima... Dejan Ćirjaković (Boškić iz "Državnog posla", op. aut.) i Dušan Bulić su pak ljubitelji serije. Mislim da je moja najbolja odluka bila da ovu seriju sa mnom adaptiraju tri muška pisca.
"Rale" ima mušku poetiku, u seriji ima dosta sporta i momci su to odlično filovali svojim humorom. A kad smo kod onih arhetipskih odnosa svekrva-snaja, tu ja imam ponešto svog iskustva koje sam mogla da pretočim u onaj ženski gorko-slatki humor. Ipak, odgovor na tvoje pitanje jeste da je, ipak, teže stvoriti originalno delo.
Imate li utisak da je komedija najteži žanr?
- U osnovi svake dobre komedije je drama. Ti moraš da napišeš zanimljiv zaplet, dobre likove, a za komediju onda još moraš da budeš i duhovit. U tom smislu se može reći da je komediju najteže napisati.
Šta posebno pamtite na setu?
- Da sam često plakala od umora. Šalim se. Sa Andrijom je svaki dan priča za sebe. Ne bih morala ovo da kažem, ali on je komičarski genije. Možete voleti njegov humor ili ne. Ume Andrija i da pretera, ali je toliko brz i inteligentan. Mislim da je domaći Vil Farel i da bi, da je u Holivudu, bio velika zvezda. Od deset fora, osam mu je fantastično. S njim nikad nije dosadno.
Radili ste pre dosta godina seriju "Ono kao ljubav". Kakva su vam danas sećanja na nju?
- Meni i danas ljudi govore da su voleli tu seriju. Pisala sam je jako mlada, i to je bila moja prva velika serija. Mislila sam da je to normalno - kad završiš fakultet, odmah dobiješ priliku da radiš autorsku seriju. Imala sam sreće da u njoj imam fenomenalne glumce - od Sergeja Trifunovića, Nikole Koja do Ljube Bandovića. Krivo mi je što se u to vreme nisu radile druge sezone. Ta serija je išla ispred svog vremena. Koristili smo ispovedne monologe, stilski i estetski smo je radili kao dramedi, koji je tada bio žanr u povoju, ali na kraju ono što je bilo najvažnije jeste da je publika volela te likove i priču.
Radite i na Fakultetu za medije i komunikaciju?
- Trudimo se da stvorimo novu generaciju pisaca i autora. Na FMK predaju ljudi iz prakse, kao što su Dragan Bjelogrlić, Vuk Ršumović, Ivana Miković, Snežana Penev, Bojan Vuletić, Dušan Bulić i ja. Studentima predajem komediju i sva njena lica.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
