Niko do sada nije odgovorio na pitanje šta je Džon Lenon, čovek za kojim su ludele sve devojke na svetu, našao u ženi sedam godina starijoj od sebe, koja nije bila lepotica po tadašnjim standardima i koju optužuju da je uzrok razlaza najslavnije pop-rok grupe u istoriji - Bitlsa!
Novine su pisale: "Ušla mu je u glavu. Bili su dva gurua u haljinama". A dilemu je pre dve godine pokušao da preseče ser Pol Makartni, basista, kompozitor i autor mnogih tekstova Bitlsa, na pitanje zašto se Joko Ono slikala zajedno sa članovima grupe. "Zato što su bili ludački zaljubljeni. Iako smo mislili da je nametljiva, jer je imala običaj da sedi na snimanjima, kada se sad osvrnem, shvatam da je dečko bio totalno zaljubljen. I to mora da se poštuje. Svi smo to radili, pa i ja."
Teško da bi se za ćerku japanskog bankara Ono Joko, kako se pravilno piše na japanskom, moglo reći da je nametljiva gledajući dokumentarni film "Džon i Joko - samo je nebo iznad". Naprotiv, film prikazuje snimanje Lenonovog najvećeg solo hita "Imagine" 1970, na njegovom imanju Titenherst park kod Askota.
Ovo velelepno belo džordžijansko zdanje prostire se na 29 hektara, uz prelepe vrtove, šume i jezero, pored kojih je ekipa radila na novom Lenonovom singlu. Od producenata do sekretarica svi su bili bučni, Džon je sedeo za klavirom i pitao svakoga šta misli o pesmi, samo je Joko sedela na podu, slušala i ćutala. U celom filmu Majkla Epstina teško da se jasno čuje da išta govori. Nakon objavljivanja singla, otišli su u Ameriku i Lenon više nikada nije video ni Titenherst ni Englesku.
Ipak, kada se "Imagine" pojavio, prvo u Americi pa u Britaniji, Lenon je uvek isticao da zasluga za večne stihove o miru pripada Joko, jer su ga inspirisali delovi iz njene knjige poezije "Grejpfrut". Joko je ovekovečena u spotu za ovu pesmu, gde u beloj sobi, u beloj haljini, dok Džon svira za belim klavirom, jednu za drugom otvara bele žaluzine na prozorima. Tek će joj 2017. biti priznato koautorstvo.
U vreme snimanja "Imagine" bili su u braku tek dve godine. Upoznali su se u londonskoj galeriji "Indika", gde je ona izlagala svoja konceptualna dela. Jedno od njih nalazilo se na plafonu, do koga su vodile merdevine. Ko je želeo da ga vidi, popeo bi se i tamo zatekao malu lupu. Tek uvećano lupom, videlo se napisano jedno "da". I to je Džona oborilo s nogu. U njenom "da" video je otvorenost, iskrenost, nasuprot negativnoj avangardi, koja je bila "negativna, dosadna, rušilačka i antiumetnička", kako je rekao. "To njeno 'da' nateralo me je da ostanem na izložbi", pričao je kasnije. "Oči su nam se srele. I bilo je gotovo."
Iza Džona je te 1969. bio razvod sa Sintijom Pauel, ženom koju su fanovi obožavali. Nije to bila velika ljubav, oženio se jer je bila trudna sa njihovim sinom Džulijanom, kome će Lenon posvetiti pesmu "Hey, Jude". Nije bio dobar ni muž ni otac. Džulijan je uvek patio što nije više sa njim. Dolazio je za vikende u Titenherst park, nikad ne znajući kada će ponovo videti tatu. Joko se nije mnogo mešala.
I sama je pre Džona bila dva puta udata, a iz braka sa filmskim producentom i džezerom Entonijem Koksom imala je ćerku Kjoko, kojoj je bilo sedam godina kada se udala za Džona. Devojčica je ostala kod oca, a oboje su se kasnije pridružili nekoj sekti u Los Anđelesu. Niko nije mogao da ih pronađe i Joko se sa ćerkom ponovo srela tek kada su ovoj bile 22 godine. Sa Lenonom će 1975, u 42. godini, dobiti sina Šona.
Ni Joko Ono nije imala topline u svojoj roditeljskoj porodici, gde je rođena 1933. u Tokiju. Majka Isoko je bila slikarka, a otac Eisuke bankar naklonjen muzici. Oboje su pripadali konzervativnim aristokratskim krugovima Japana. Joko i njen brat bili su zanemarena iako bogata deca. Majka je savetovala Joko da se nikada ne udaje i rodi decu.
Roditelji su se zatekli u Americi kada je počeo Drugi svetski rat, ali je Joko okusila ratne užase, bombardovanje zemlje, bežeći iz sela u selo, bez hrane. To će na nju ostaviti trajne traume, zbog kojih će se posvetiti borbi za mir do danas. Išla je u najskuplje škole u Americi i Japanu, a moderno slikarstvo i poezija bili su njena glavna okupacija tokom života u njujorškom Grinič vilidžu. Kada je upoznala Džona, bila je veoma poznata, originalna, nezavisna i uspešna žena jake volje.
Rođen u provincijalnom Liverpulu 1940, Džon je bio obeležen gubitkom majke Džulije kada je imao samo pet godina. Otac ih je ranije napustio, a onda je Džulija stradala u saobraćajnoj nesreći ispred kuće svoje sestre Mimi, gde su Džon i ona živeli. Majka je uvek nedostajala Lenonu, posvetio joj je nekoliko pesama. Oni koji su ga dobro poznavali znali su da je mladić bez majke uvek u sebi nosio neku ranjivost i prazninu. I mnogi misle da je Joko Ono popunila tu prazninu.
"IZGUBLJENI VIKEND"
Džon i Joko ipak su imali bračnih problema. Ona je mužu savetovala da pronađe drugu ženu i preporučila mu svoju saradnicu Maj Peng. Sa Maj je Džon proveo 18 meseci, bio srećan i često se viđao sa Džulijanom, sinom iz prvog braka. Onda je jedne večeri posetio Joko, koja mu je pronašla metodu za odvikavanje od pušenja. Kako je ušao u njihov stari dom, više se nije vratio kod Maj. Bilo je to 1973, a Džon je vreme sa ovom Kineskinjom koja je ličila na Joko nazvao "izgubljenim vikendom".
Pit Šoton, Lenonov drug iz detinjstva i lični sekretar u vreme bitlsomanije, svedok je trenutka kada se par sreo u galeriji, napisao je u svojoj knjizi: "Nije on nju video samo očima već srcem. Izvukla je na videlo dete iz njega. Ponašala se kao da mu je pet godina. I Džon je verovao da je dobar dečačić koji uvek radi šta mama želi." I dodao: "Joko nije bila samo ljubav njegovog života, ubedila je Džona da je umetnik, što je on uvek želeo da bude." Ponekad je zaista zvao Joko "majko".
Bila mu je i majka, i ljubavnica, i prijateljica, pa i - supruga. Najpre je bio fasciniran, a fascinacija je donela strast. U njoj je našao svoju žensku verziju kada se radilo o umetnosti i idealizmu. Ko bi još pozirao go za naslovnu stranu ploče osim nje? I njega? I ta ljubav postala je ovisnička, zavisili su jedan od drugog, poput heroina, koji su oboje koristili.
Naravno, i duh vremena odigrao je svoje: mir, ljubav, duge kose, nenasilje, radikalne ideje da su ljudi jednaki... Lenon i Joko hodali su uvek zajedno, jer njihova ljubav nije dozvoljavala ni milimetar razdaljine. Pored nje on je osećao da je bolji čovek, tražio je da bude sa njim i na probama, bio je baš ljubomoran dečko, kao što će joj i otpevati u "Jealous guy". A za sve vreme u očima javnosti Joko Ono je bila Eva koja mu je dala jabuku i oterala ga iz bitlsovskog raja.
Raj se završio 8. decembra 1980, kada je Mark Čepmen u apartmanima Dakota u Njujorku sa pet hitaca izvršio atentat na Lenona. On se uvek plašio kremacije, ali Joko ga je kremirala, a umesto sahrane, zatražila je da čitav svet zaćuti 10 minuta, potom je rasula njegov prah po reci Potomak. Učinila je koliko je mogla da se ne zaborave ni on ni njihova ljubav.
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
