EVO KAKO DA PREŽIVITE PAKLENIH 38 STEPENI! Ovu hranu nikako ne smete da jedete! OPASNA je po zdravlje! A Nada Macura je dala savet koji će spasti SRČANE BOLESNIKE
Život -
U Srbiji je proglašen narandžasti alarm i danas se očekuje da se živa u termometru podigne čak do 38 podioka.
Pored saveta da se po najvećoj vrućini ne izlazi napolje kako ne biste kolabirali, bitnu ulogu u lakšem podnošenju tropskih dana ima i hrana.
Stručnjaci upozoravaju da se tokom leta, a posebno kada su paklene vrućine, ne jede masna i kalorična hrana, koja samo dodatno zagreva organizam.
U letnjem periodu, za koji su karakteristične visoke dnevne temperature, organizam nema potrebu za velikim energetskim unosom, s obzirom na da se određen deo unete hrane u telu troši za stvaranje toplote. Na prvom mestu potrebno je unositi mnogo više tečnosti nego hrane.
"Kada je u pitanju izbor hrane, savetuje se pre svega veći unos povrća, svežeg ili spremljenog kuvanjem ili grilovanjem, kao i svežeg voća. Od mlečnih proizvoda pre svega mlad sir od obranog mleka, jogurti, kisela mleka uz izbegavanje jakih sireva, kajmaka, pavlake i butera zbog velike količine masnoće koju sadrže. Treba smanjiti unos mesa, uz preporuku za korišćenje pre svega ribe, piletine i ćuretine. Ne savetuje se prženje i pohovanje za pripremu mesa, kao ni uzimanje suhomesnatih proizvoda", savetuje nutricionista.
Žitarice, na primer, treba unositi svakodnevno u manjoj količini, kao hleb i musli, a smanjiti ili isključiti upotrebu lisnatih testa i pekarskih peciva koja sadrže velike količine masnoće. I tokom leta ishrana treba da je redovna, što podrazumeva određen ritam obroka u toku dana. Često preko dana zbog velikih vrućina izbegavamo obroke, da bi u večernjim satima pojeli jedan obilan obrok što je nepoželjno pre svega zato što se unosom veće količine hrane opterećuju organi za varenje, hrana se sporije vari i slabija je iskoristljivost hranljivih sastojaka. Poželjni su češći, manje obilni obroci.
foto: EPA
"Jako je bitno tokom vrućina unositi dosta tečnosti. Dnevne potrebe se kreću od šest do osam čaša vode, odnosno jedan i po do dva litra, nekada i više zavisno od stepena fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja. Ne preporučuje se nadoknada tečnosti samo unosom sokova, bez obzira na njihov sadržaj šećera ili veštačkih zaslađivača. Nije preporučljovo piti alkohol na toploti", kaže dr Mirković.
foto: AP
Poželjni su osvežavajući napici poput hladnog čaja od nane ili sveže ceđenog voćnog soka. Neophodno je izbegavati gazirane napitke i veću količinu kafe, a alkoholna pića su zabranjena. Hladni napici za kojima obično posežemo kada su velike vrućine prija nam samo trenutno uz opasnost da, ukoliko smo pregrejani i znojavi, hladnom vodom iz frižidera mehanički oštetimo sluzokožu ždrela te se može javiti bol u grlu i prehlada.
Oni sa slabim srcem ne smeju da piju mnogo tečnosti
Kardiolog dr Nada Macura navodi da bi oni kojima sunce i vrućine ne prijaju mogli da imaju i zdravstvenih poteškoća, a da se one mogu izbeći praćenjem jasnih smernica.
"Do deset časova trebalo bi uraditi sve kućne poslove i spremiti lagani ručak. Hronični bolesnici sa hipertenzijom nikako ne bi trebalo da izlaze napolje do 17 časova i oni bi morali da mere redovno pritisak kako bi na vreme reagovali ako postoje velike oscilacije. Treba da unosite tečnost i kada niste žedni jer kada ožednite, to je već znak da ste dehidrirali", kaže dr Macura.
Međutim, ona objašnjava da ovaj savet ne važi za bolesnike koji imaju probleme sa srčanim mišićem jer se kod njih tečnost zadržava u telu.
"Oni koji imaju slabo srce, za razliku od ostalih, ne bi trebalo da preteruju sa tečnošću, već da je piju umereno. Takođe, važno je da klima-uređaj radi na temperaturi koja je deset stepeni niža u odnosu na spoljašnju. Tokom noći obavezno treba isključiti klimu i otvoriti prozore kako bi u prostoriju ušao svež vazduh," navodi Macura.
Ona za vrele dane savetuje izbegavanje fizičke aktivnosti, tuširanje rashlađenom vodom, boravak u hladu, laganu odeću svetlih boja, od prirodnih materijala, i smanjen unos kafe, gaziranih ili alkoholnih pića.
