Mnogi nažalost imaju predrasude prema ženama koje zatrudne nakon 40. godine.
5 majki je ispričalo svoje iskustvo za portal detstrana.ru koje dokazuju da srećno majčinstvo ne zna za godine.
Tatjana, 43 godine, majka dvogodišnje Dijane
"Da budem iskrena, uopšte nisam nameravala da rađam. Deca su me uvek nervirala: fotografije beba rumenih obraza delovale su mi kao neka vrsta jeftine lažne sreće. Bila sam veoma dobro: naporno sam radila i volela svoj posao, imala sam stabilnu vezu, stalno sam putovala. Ovo mi je bilo dovoljno, i bilo je potpuno očigledno: pripadam kategoriji ljudi bez dece. U godini mog četrdesetog rođendana, moj život se iznenada okrenuo naglavačke. Za samo nekoliko meseci, jedan za drugim, moji roditelji su umrli od raka. Tada je čovek koga sam volela otišao. Moja sestra i njena porodica otišle su da žive u drugoj zemlji i odjednom sam shvatila koliko sam usamljena.
A onda mi je menstruacija kasnila posle neobavezne veze i odmah mi je postalo jasno da to dete želim svim srcem. Celu trudnoću sam letela na krilima sreće, našla dobru kliniku u Evropi, tamo me posmatrali i porodili (imala sam zakazani carski rez ). Dijana sada ide u privatni vrtić, ja radim manje nego ranije i čini mi se da je ovo dete nešto najbolje što mi se moglo desiti."
Olga, 42 godine, četvoro dece (13, 9, 6, 3), uskoro će roditi peto dete
"Sve moje trudnoće su bile svesne i željene: od trenutka kada smo se upoznali, suprug i ja smo želeli veliku porodicu, pripremali smo se za rođenje svakog deteta i planirano začeće. Ja sam umetnik i novinar (trenutno slobodnjak), moj muž ima svoj biznis, tako da nas finansijska strana pitanja ne muči. Baka i dve dadilje nam pomažu da upravljamo decom: vodimo ih na sva putovanja, uvek žive sa nama u kući - ima dovoljno mesta za sve. Sa svakom trudnoćom se osećam sve mlađom - moja najstarija ćerka je visoka skoro kao ja, zajedno idemo u teretanu i na bazen. Sama sam rodila svu decu i to brzo - verovatno je genetika, moja majka je rodila i sestru i mene na isti način. Ponovo ću se poroditi u martu, i nadam se da će sve ići jednako glatko. Mislim da se nećemo zaustaviti na petom detetu. Snalazim se sa decom i uživam u tome što sam majka. Ne osećam svoje godine i malo mi je čudno što se kod nas starost "posle četrdeset" smatra skorom penzijom.
Ina, 44 godine, ćerka od godinu i po
"Radim kao islednik, imam muški karakter i uopšte puno posla, nikada ranije nisam razmišljala o deci. Moj muž je oduvek oduševljeno rođenjem deteta – dogovorili smo se da ćemo čekati do njegove 35. godine: bavićemo se karijerom, baviti se sportom, organizovati živote i putovati. Uređeno. Zaradili smo novac. Ali dete nije olazilo. Ništa nije pomoglo. Onda smo se odlučili za IVF. Uspelo je iz trećeg pokušaja, ali trudnoća je bila veoma teška i uvek je postojala pretnja od pobačaja. Pred sam porođaj slučajno sam saznala da me muž vara i zamolila ga da napusti stan dok se ne vratim. Vratila sam se u prazan stan sa svojom ćerkom. Odjednom sam shvatila da se osećam dobro. Moje telo je odjednom postalo mlado, novo, neka težina je nestala. Možda nisam baš volela svog muža. Ne ljutim se na njega: baš me briga, iskreno. Kada moja ćerka poraste, neka komuniciraju, ako ona to sama želi, neću se mešati."
Irina, 45 godina, sin 4 godine
"Oduvek sam bila "mačka" - sa ravnom, mršavom figurom. Menstruacija mi je počela veoma kasno, sa 18 godina, ciklus mi je bio neredovan , ali u to vreme sam bila previše zauzeta učenjem, radom i planinarenjem. Bliže tridesetoj, kada smo suprug i ja želeli dete, nismo uspeli da zatrudnjemo. Ne dolazi u obzir. Nimalo. Posetili smo sve lekare. Rečeno nam je da su testovi uredni, da nema patologija i da sam pred trudnoćom. Kada sam napunila 35 godina, rađanje deteta je postala opsesija: činilo mi se da nekako pogrešno živim, pošto nebo nije uslišilo moje molitve. Onda smo otišli u Indiju - moj muž je dobio veoma unosnu ponudu za posao. Vrlo je teško ukratko opisati sve promene koje su mi se tamo desile. Za to vreme sam dobila nekoliko kilograma, pojavila se prijatna zaobljenost na mojoj figuri, a ciklus mi se poboljšao. Neposredno pre odlaska shvatila sam da sam trudna. Trudnoća je bila laka, rodila sam u Rusiji u redovnom porodilištu. Kada su devojke upola mlađe od mene shvatile koje sam godište, saznale koliko imam godina, zahtevale su pasoš - nisu mi verovale. I sama je, lako i brzo, rodila sina. Starost je, kao i bolest, uglavnom u glavi. Sada objektivno izgledam bolje nego pre 15 godina. Verujem da je nemogućnost zatrudnjenja vrlo često samo vrh ledenog brega, ali morate je sagledati u celini da biste mogli nešto da uradite."
Ekaterina, 43 godine, najstarija ćerka 22, unuka 2 godine, najmlađa ćerka 1 godina
"Najmlađa ćerka je zapravo veoma smešna. Ja sam babica. Rodila sam svoju najstariju ćerku: rodila je u našoj klinici. Čak sam uspela da postanem i "svesna baka": naučila sam da pletem čarape i šijem krstiće. Kada su mi menstruacije iznenada prestale, malo sam jadikovala za ranom menopauzom, ali nastavila da radim - volim ovaj posao. Tokom jednog porođaja osetila sam pokret. Kolege su verovatno zaključile da je moja psiha oštećena: porodilja je bila u periodu guranja, a ja sam je držala za ruku, drugom rukom za stomak, smejala se kao luda, pa plakala, pa opet smejala. Baka, da. Bravo jednostavno. Moj muž je u početku mislio da je to šala. On je 8 godina mlađi od mene, ovo mi je drugi brak. A onda se zaprepastio od sreće – i dalje tako živi. Voleo je i svoju unuku, iako nije bila njegova, a evo još jedne devojke. Porođaj je bio mučan: dugo, teško, već sam htela da zakažem sebi carski rez - bila sam umorna. Ipak, u mladosti je nekako jednostavnije. A onda se naljutila: "Zašto pomažem drugima, a sebi ne?" - i rodila."
(Kurir.rs/Yumama/T.J.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
