Krvava tela četvorice optuženih otmičara obešena su na kranovima dizalica, od kojih je jedan imao znak upozorenja na vratu, "Otmičari će biti ovako kažnjeni".
Na trgu u zapadnom avganistanskom gradu Herat, gomile ljudi je gledalo beživotna tela kako vise. Odrasli su ih snimali i fotografisali, dok se deca pela na ivicu fontane, neposredno ispod jednog od tela, kako bi bolje videli.
"Ljudi su zaista srećni zbog ove odluke", rekao je jedan od prolaznika Mohamed Mansur za CNN.
Pod prethodnom vladom, korupcija je bila rasprostranjena, a stope kriminala visoke.
Od svrgavanja administracije koju su podržavale Sjedinjene Države i nakon što su preuzeli vlast u avgustu, talibani su stekli naklonost mnogih jer sprovode brzu, iako brutalnu, pravdu u skladu sa njihovim strogim tumačenjem šerijata.
Ali, dva meseca nakon što je većina pripadnika međunarodne zajednice napustila Avganistan, zastrašujuća brutalnost, kao što je bila 1990ih, vraća se u Herat.
Talibani su, međutim, dovoljno pametni da znaju kako srednjevekovno ponašanje izgledaja ostatku sveta, piše američka mreža.
Talibanska verska policija ponovno je na ulicama, ali u većini gradova, za sada, se samo upoznaju sa građanima i pristojno ih pozivaju da se pridržavaju šerijatskog zakona i ne kažnjavaju ih.
U Gazniju se rukuju sa prolaznicima i predstavljaju im se. U nedavnoj patroli po pijaci, okupili su vlasnike prodavnica da ih ohrabre da poštuju šerijatski zakon.
"Ponašajte se prema svojim ženama u skladu sa islamskim zakonom", rekao je jedan od komandanata okupljenim prodavcima i dodao da se "potrude da se (žene) pokriju".
U blizini, jedan muškarac je pušio cigaretu, što je bilo kažnjivo tokom prethodne vladavine talibana, ali danas to je policija ignorisala.
U drugom incidentu, odmah pošto je grupa ponovo zauzela grad, dvojica sitnih lopova kažnjeni su tako što su im ofarbali lica i tako ih vodali kroz gomilu.
Državna zgrada u roze tonovima u ovom gradu nekada je bila sedište Ministarstva za ženska pitanja. Danas je to Ministarstvo za promovisanje vrlina i sprečavanje poroka.
Novinari CNN-a razgovarali su sa čelnikom novog ministarstva, Malavijem Abdulahom Mohamadom, koji im je objasnio kako je njihova uloga da podstaknu Avganistance da prigrle islamističke zakone, kao i da postoje stroga pravila kako to da se učini.
"Delujemo u skladu sa šerijatskim zakonom", rekao je on. "Prvo, obavestimo ljude o dobrim delima. Propovedamo im i na lep način šaljemo poruku. Drugi put im isto tako ponovimo. Treći put vodimo malo strožiji razgovor", objasnio je on.
Mohamad sa sobom novi plavu knjižicu koju su upravo objavili talibani i podelili svim službenicima i u kojoj su objašnjena pravila rada verske policije.
Poštujemo zakone i pravila. Savetujemo ljude ali je zgrabiti nekoga za ruku, tući ga ili mu poslati pismo upozorenja, pritivno je pravilima Islamskog emirata. Ako neko to radi, to je čin samonametanja, rekao je Mohamad.
Kada su ga novinari pitali zašto je onda frizerskim salonima i berbernicama prećeno kaznama zbog brijanja brada, rekao je da su talibani osudili taj dekret.
No, daleko od očiju javnosti, talibani poštuju neka svoja, nova pravila i zlostavljanja i maltretiranja su česta.
NE PROPUSTITE
U glavnom gradu Kabulu, verska policija pretukla je muškarca Vahida jer je "nosio zapadnjačku odeću". Kada su mu oduzeli telefon, pretražili su ga i pronašli fotografije muškaraca. Tako su shvatili da je gej. Vahid kaže da je policija i ranije progonila homoseksualce, ali da sada strahuje za svoj život.
“Dok su me mlatili, vikali su da sam gej i da me treba ubiti", rekao je Vahid. Kaže da su ga prvo tukli bičem a onda štapovima. "Pokrili su mi usta da ne vičem, tako da sam morao da trpim bolove bez glasa", rekao je on. "Lica su im bila strašna. Uživali su dok su me tukli".
Sada se plašim da napustim kuću. Rekli su mi da će me ubiti ako me opet uhvate obučenog u zapadnjačku odeću ili sa fotografijama muškaraca, rekao je on.
Za žene, ključno je pitanje da li će moći da se obrazuju - što je bio jedan od retkih neupitnih uspeha zapadne intervencije u Avganistanu. Prošlog meseca, talibani su objavili da će posle šestog razreda u školu moći da idu samo dečaci.
U gradu Laškar Gah, jedina biblioteka za žene i devojke je zatvorena, knjige uništene a prozori porazbijani. Medicinska sestra Homaira Navrozi od svojih para je kupovala knjige, a u kolekciji od oko 800 knjiga, nalazili su se razni tekstovi na dariju i paštu - od islamskih i knjiga o kulturi i umetnosti, do dela koja se bave ženskim i dečjim pravima.
Biblioteku je nazvala po japanskom humanitarcu, dr Tetsu Nakamuri koji je ceo život radio u Nangarhar provinciji pre nego što je ubijen 2019. Najviše je muči što ne zna da li će ikada više moći da otvori svoju biblioteku.
"Našem društvu smo potrebni sad... Ženama je potrebno da im damo knjigu da čitaju u ovoj situaciji kada su vrata škola zatvorena za njih", rekla je ona AP.
Uprkos svim izazovima, Navrozi je odlučna da ostane u Avganistanu i radi za svoj narod, a naročito žene. "Bilo bi dobro ako bi mi talibani dozvolili da ponovo otvorim biblioteku za žene, jer nam je takva biblioteka potrebna", rekla je ona.
Danas je jedina biblioteka u gradu pod upravom lokalne Kancelarije za kulturu i informacije, i jedini posetioci su muškarci. Šef kancelarije rekao je Asošijejted presu da je biblioteka "otvorena za sve" ali je odbio da odgovori da li to "svi" podrazumeva i žene.
U međuvremenu, ministar spoljnih poslova Amir Kan Mutaki je u Dohi pozvao međunarodnu zajednicu da sarađuje sa talibanima, tvrdeći da su oni spremni da sarađuju sa svetom i da svet treba da pokaže malo razumevanja za njih jer su oni tek dva meseca na vlasti i ne mogu sve da promene preko noći.
Mutaki je, međutim, odbio da prihvati bilo kakvu obavezu po pitanju obrazovanja devojčica i devojaka.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je talibane da ispoštuju svoja obećanja i omoguće devojčicama da se obrazuju a ženama da rade, upozorivši ih da bez žena u društvu, avganistanska ekonomija i društvo u celini neće moći da se oporavi.
UN su, uprkos tome što talibani očigledno krše prava žena, pozvale međunarodnu zajednicu da pomognu običnim Avganistancima koji su, uz talibanski teror, suočeni sa kolapsom države. Čelnici najbogatijih zemalja okupljenih u Grupi 20 dogovorili su se početkom sedmice da pošalju humanitarnu pomoć Avganistanu.
Evropska unija, koja je već ranije obećala 300 miliona evra hitne pomoći Avganistanu, podigla je sada cifru na milijardu evra koje će biti uplaćene Avganistanu, ali i susednim zemljama u koje protelih nedelja pristiže veliki broj avganistanskih izbeglica.
Među njima su brojne manjine koje strahuju od talibanskih vlasti, žene, devojke, bivši humanitarci, borci za ljudska prava i mnogi koji su sarađivali sa zapadnim organizacijama i vladama, ali i velik broj umetnika, poput muzičara.
Jedan od njih, Noman Kan, za Al Džaziru je ispričao kako su mu talibani upali u studio u Džalalabadu, pobacali sve instrumente u kontejner, polili benzinom i zapalili. "Jedino sam mogao da plačem", rekao je 22-godišnji Kan.
Mladi, 15-godišnji pevač Gulvali Šah kaže da su talibani pretili svim muzičarima.
Rekli su mi da mogu da pevam samo himne u čast proroka Muhameda, sva ostala muzika je zabranjena, rekao je on i dodao da je Avganistan napustio prerušen u prosaka, a pakistanski graničar ga je pustio u zemlju kada mu je pokazao JuTjub snimak svog nastupa.
Oglasio se i Pakistan koji više ne želi da prima izbeglice iz Avganistana. Ministar informisanja Favad Čaudri rekao je da još uvek pomažu "ranjivim grupama", naročito ako pojedinci već imaju osiguran prolaz do treće zemlje.
"Evakuisali smo novinare, avganistansku fudbalsku reprezentaciju, a sada i muzičare. Pomažemo ranjivim grupama. U kontaktu smo sa talibanskim vlastima", rekao je on.
Izvori iz pakistanske vlade reli su Al Džaziri da je tu reč o prećutnom dogovoru. Iako postoje pravila ponašanja za talibansku policiju i borce, talibanske vođe su svesne da ih se mnogi neće pridržavati, i zato dopuštaju bekstvo onima koje članovi verske policije ne bi prihvatili - sve sa ciljem poboljšanja svog međunarodnog imidža.
Na koncu svega, talibani stvaraju Avganistan u kojem se niko neće buniti na brutalnost policije i boraca, jer će svi koji bi mogli biti njihove žrtve pobeći. Gde će završiti desetine hiljada tih izbeglica, ostaje da se vidi.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
