Slađana Trajković prošle nedelje operisala je rak bubrega, koji je slučajno otkriven posle snimanja pluća. Supruga pevača Đanija kaže da nije imala nikakve simptome pre toga, a kada su joj saopštili od čega boluje, doživela je šok.
- Nikakve simptome nisam imala. Bog me je spasao i poslao na taj pregled. Otišla sam da snimim pluća, redovna kontrola, nešto me je kao bolelo, a ni sama ne znam šta. I onda mi kaže doktor da vidi neku senku koja ne bi trebalo da bude tu. Onda su krenula ispitivanja, pregledi, vađenje krvi, ma nema šta nisu gledali, i ispostavi se da je rak bubrega i da mora hitno da se vadi.
Kako se sada osećaš?
U ponedeljak sam izašla iz bolnice, u sredu imala prvu kontrolu, previjanje. Imala sam one drenove koji su me mučili, ali dobro, ono najgore je prošlo. Žive ljudi normalno sa jednim bubregom, hvala bogu, ali ipak mora da se povede računa o svemu.
Šta ti je bilo najteže?
Ovih nekoliko dana su mi bili baš teški, nisam mogla ni Đanija ni decu da viđam, bio im je zabranjen ulazak u bolnicu. Iako je privatna u klinika, posete su strogo zabranjene zbog celokupne situacije sa koronom. Sofija je jako teško podnela sve, najmlađa je. Jako sam vezana i za sinove, Miloša i Marka. Generalno smo vezani jedni za druge, brinemo. Đani je non-stop zvao, raspitivao se. Ma, kad nam je super sve je odlično, a onda se vidi kakvi smo kada se neki problem desi. Nadam se da je poslednji.
NE PROPUSTITE
Kako si se osećala kad su ti saopštili dijagnozu?
Ceo život mi je proleteo pred očima u momentu. Nije da se nisam plašila. Taj ko kaže da se ne uplaši kad mu saopšte takvu dijagnozu, mislim da laže. Jesam ja optimista, uvek vidim pozitivne stvari, ali kad ti kažu da imaš kancer, ne može da ti bude dobro. Svi smo se bili uplašili. Ali, posle tog prvog šoka, odmah smo počeli da gledamo šta i kako da rešavamo. Zvali smo neke prijatelje, raspitivali se gde, šta i kako je najbolje da se uradi, da se što pre reši taj problem. Razmišljam kako život sve namesti. Da nisam otišla da snimim pluća, ne bi ni saznala koji problem imam, i to bi se tako vuklo ko zna do kad, a onda ne mogu niti hoću da razmišljam šta bi sve moglo da se desi. Ja bukvalno ništa nisam osećala, ni bolove, ama ništa, koliko je to podmuklo oboljenje. Generalno malo vodimo računa svi o zdravlju, razmišljamo da nešto neće, ne može da nam se desi, onda nas život demantuje.
Šta kažu doktori, šta moraš da radiš ili da menjaš kako bi sačuvala drugi bubreg?
Moram dosta da menjam neke životne navike, počevši od ishrane. Ne smem slano, jaku, začinjenu hrana. Sve mora da bude dozirano. Drugi bubreg je, hvala bogu dobro, sve je kako treba. Po potrebi ću ići na kontrole, ali nema nikakvih problema.
Šta ti sada pada najteže?
Još ne mogu sama da se kupam, teško mi je. Sofija mi tu pomaže. I snajke su se nudile, ali sramota me je iskrena da budem. Rodila majka ćerku za sve. Da je baš povuci-potegni, prihvatila bih i od snajki tu pomoć, ali guramo ovako. Dobro je. Privikavam se na situaciju.
Kako je Đani reagovao kada si mu rekla za problem?
Jao, kako je mogao da reaguje, bio je u ogromnom šoku. Tuga, šok, zanemiš. Mislim da svi ponekad razmišljamo da neke stvari nama ne mogu da se dese. Posle magnetne rezonance mi je doktor rekao da bi on vadio odmah bubreg to što vidi nije dobro. Onda smo išli do mog urologa koji nam je saopštio da se kancer nalazi na nezgodnom mestu i da bi on sačekao tri meseca da vidi šta se dešava, da li će biti promene. Poslušali smo ga, pa sam uradila snimak sa kontrastom i bilo je promene. Poraslo je, ali sreća da se učaurilo, nije se širio. Đani je bio sve vreme uz mene, kao i deca i snajke. Šok je, teško je, ali grabimo. Svi su nam rekli da idem preko na operaciju, ali sam imala poverenje u naše lekare i njihovu stručnost. Doktor Mirko Ivanović mi je ulio veliko poverenje kad sam otišla kod njega. Rekao je da će ili pola bubrega da se operiše, a ako je puno zahvaćeno, ide ceo. Tako da je na kraju ipak ceo morao da ode.
Je l' gledaš sad drugačije na život? Đani je imao upalu pankreasa, da li se i on promenio u međuvremenu?
Stres dosta menja čovekla i utiče na razne stvari. Kažu, vi imate pare i nema problema. Od toga se ježim. Čoveka razne nedaće zadese u životu. Neizvesnost, ma svašta nešto, i onda se to gomila, nakuplja i negde mora da pukne. Nikom nije ceo život med i mleko.
Ko te je zvao od prijatelja da vidi kako si, ponudi pomoć?
Zvalo me je dosta prijatelja, Đanijevih kolega, raspitivali su se ljudi. Tek sam sad uzela telefon da se javim ljudima, zahvalim kako treba... Svi živi su zvali, od Cece, Zorice Brunclik, Slađe Alegro, ma nema ko nije zvao da nekog ne zaboravim. I hvala im puno, to je ljudskost. I ja bih tako postupila. U besu i ljutnji možemo svašta ljudima da kažemo, ali kad su ovakve stvari, tu sam uvek za svakog. Ako mogu da pomognem, tu sam, ali sad definitivno nikom ne mogu bubreg da dam, ostao mi je jedan samo za sebe.
Aco Pejović kada je prolazio kroz isti problem sa bolesnom suprugom kaže da je spas pronalazio u molitvama.
On je divan čovek, baš kao i cela njegova porodica. I mi smo pobožni, obilazimo crkve, manastire. I spas i blagostanje pronalazimo u veri i molitvama. Slavimo slave. Neki prebacuju da su mi deca istetovirana, pa to valjda nije u skladu sa verom, ali na njihovim slikama su Ostrog, Bogorodica..."
Da li snajke više sada pomažu u kući? Na koga najviše možeš da se osloniš?
One su me razmazile i pre ovog što mi se desilo, snajke za primer. Nemam problem da kažem kako je, s obzirom na to kakva je današnja omladina, imala sam veliku sreću. Različite su kao osobe, ali su predobre. Svaki dan su dolazile do bolnice, moje veverice, tako sam ih zvala. Pošto nije moglo da se uđe u bolnicu, sestra ovori prozor i onda smo kroz rešetke pričale.
Đani je izjavio da za snajke nije blem ako se njemu zamere, ali da sa tobom ne bi bilo dobro.
Ma, šalio se sigurno. Ja sam u zadnje vreme toliko emotivna da me svaka sitnica rasplače. Ranije nisam bila takva. I Sofija ćerka me pita šta mi je, ne prepoznaje me. Ne znam šta se dešava, valjda sve to ide sa godinama. Otkud znam. Ranije jesam bila jača, ali sad sačuvaj bože.
Svi kažu da je vamaa lako, da li je?
To mi je užas i dno dna. Ja sam tu da pomognem, nije sve u milionima i kamionima, šaljem i SMS poruke za decu, odazivam se na sve akcije. Ne udaram na sva zvona da svi znaju da sam nešto dala, uradila, pomogla, jer to ne želim. Verovatno je ljudima lakše kad imaju problem da komentarišu druge, a ne gledaju suštinu. Svi mi imamo neke probleme.
Đani je pričao da su mu mnogi podmetali noge, pričali kako nema vizu, da je bolestan... Kako reaguješ kada te neke kolege sretneš negde?
Ja se sad samo nasmejem. To im je gore nego da im dam do znanja da su bitni ili da su nas nekad povredili. Nisam takva bila pre, učila sam se. Život te na sve nauči. Volim da oprostim, sve u meri koliko sam povređena. Nisam zlopamtilo. Tako da svima želim sreću, pa neka im se vrati kako su radili, od mene ništa loše čuti neće.
Jeste li čestitali Darku Laziću na veridbi?
Ne znam ni da se verio. Ja sam bila u svom ludilu, bunilu, iščekivanju oko ovog mog zdravstvenog problema. Darka volimo i poštujemo, tako da mu evo ovako javno čestitamo na veridbi. Možda mu je treća sreća, mi navijamo za to.
Što je toliku pažnju izazvao momenat kada je Đani pio pivo iz cipele?
Nije tu cipela bitna nego puno para na snimku. Baš te koji su komentarisali boli uvo za cipele i kao neku higijenu. Pa nije pio pivo iz WC-šolje. Nego, one šuške su mnogo bole oči. Neka se zgražavaju samo, mi nikog ne diramo, ne pljujemo, drugi nas komentarišu.
Đorđu Davidu je to baš zasmetalo, pa je Đanija javno prozivao.
Neka taj vodi svoju brigu, od mene je dobio porciju kad je trebalo. Dobio je i reklamu i bio je malo bitan, nadam se da se primirio, neka radi na karijeri pa jednog dana i on da broji parice onako.
Za Zlatu, Vanesu i Gocu Đani kaže da su mu kao sestre i da je oduvek imao takav odnos, a i vi ste se sprijateljile.
To svi znaju da sam sa Vanesom kao sestra. Volimo se, poštujemo, ali ono istinski. Kažu kao nema pravog prijateljstva na estradi. Veruj mi da ima, i to vrlo. Ili se skapiraš sa nekim kao čovek, ili ne, nije bitno čime se bavi. Takođe i za Gocu i Zlatu ne mogu jednu ružnu reč da kažem, a kamoli nešto više. Koleginice i ljudi za primer.
Je l' znaš koje su se sve koleginice na bacivale Đaniju?
Najbolje da ne znam! Masa mu ne bi oprostila, bile bi sa njim na keca. Za neke provereno znam, nešto sam videla, saznala, za neke pretpostavljam. Šta ću kad sve vidim i znam. Meni ne smeta. Prija mi kad imam poželjnog muža.
Snajka Minja bi trebalo uskoro da se porodi, ko je odlučio da se unuk zove Lav?
Ona i sin Marko su odlučili. I baš nam se svidelo. A ima lavova već u kući. Đani, Ja, Marko, svi smo u horoskopu lavovi, pa ćemo sad da do bijemo i jednog pravog. Kaže Đani u šali da je korona dobro uticala na njih, da su napravili bebu. Bože zdravlja da imamo što više unučića, to je najveće bogatstvo. Zdrava, složna porodica.
Đanije priznao da je ranije imao neke ispade van braka, šta je presudilo da ostaneš u braku?
Da nema tu kod nas ljubavi, ne bismo mi ni opstali tolike godine, da se ne lažemo. Moja deca me teraju da idem napred, pa i on. Danas niko ništa više ne trpi. Đani je prvenstveno dobar čovek, dobar prijatelj, otac, sve.
kurir.rs/svet
NE PROPUSTITE
Bonus video:
