Nije im posao da unište tumor, već da poguraju imuni sistem pacijenta da pronađe krivce za bolest i da je se oslobodi na duže vreme ili - zauvek!
Na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđeni su za sva osigurana lica lekovi za lečenje kolorektalnog karcinoma, karcinoma bubrega, jajnika, jajovoda i peritoneuma, karcinoma pluća, štitne žlezde i dojke, kao i lekovi za prevenciju mučnine i povraćanja kod pacijentkinja s karcinomom dojke na hemioterapiji i za prevenciju karcinoma grlića materice.
Dobra vest je to što nakon imunoterapije organizam dugo može da prepoznaje maskirane ćelije koje grade kancer, pa su rezultati ove terapije dugoročni.
Nema neželjene efekte kao hemioterapija
Kvalitet života pacijenata obolelih od kancera a lečenih imunoterapijom daleko je bolji nego kod onih koji se podvrgavaju hemioterapiji, koja je dosta agresivnija i ima više neželjenih efekata.
Imunoterapija je i u Srbiji napravila revoluciju kod melanoma i kancera pluća, oko 20 odsto pacijenata u četvrtom, najopasnijem stadijumu raka leči se na ovaj način, biće olakšano i lečenje raka bubrega.
Za deo pacijenata sa četvrtim stadijumom koji imaju određeni biomarker, ovi lekovi su napravili najveći pomak.
Kakvi su rezultati lečenja o kojem smo nekad mogli samo da sanjamo, šta to konkretno znači za obolele i čemu mogu da se nadaju, čitaoce Lene upućuje prof. dr Lazar Popović.
- Iz našeg iskustva i rezultata kliničkih studija, uverili smo se da su manji i blaži neželjeni efekti, ozbiljniji efekti se javljaju kod jedan odsto pacijenata. Zato treba kontrolisati rad štitne žlezde, a retko se događa da terapija utiče na rad creva ili pluća.
Prof. dr Lazar Popović, specijalista interne medicine, onkolog, načelnik odeljenja za onkohematologiju u Institutu za onkologiju Sremska Kamenica, predavač na Katedri za onkologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu
Šta je zapravo imunoterapija?
- Uvedena je pre manje od 10 godina u svetu, njome blokiramo maskiranu malignu ćeliju, što inače čine T-limfociti koji ne uspevaju uvek da obave ovaj zadatak. Uporedio bih je s vakcinom: posao imunoterapije nije da lekom uništi tumor, već da pogura imuni sistem da pronađe krivce za bolest i da ih se oslobodi. Dobra vest je to što nakon imunoterapije organizam dugo može da prepoznaje maskirane ćelije koje grade kancer, pa su zato rezultati dugoročni.
Da li svi pacijenti iznenađujuće pozitivno reaguju na imunoterapiju?
- Uglavnom, a ako ne, primaju dve ili tri imunoterapije, kombinuju se lekovi, biološki ili citostatici...
Šta to konkretno znači za pacijenta obolelog od raka?
- Prosečno preživljavanje pacijenta s rakom pluća, koji je lečen hemioterapijom, bilo je oko godinu dana, s imunoterapijom oko 30 odsto ima petogodišnje preživljavanje! Od metastatskog melanoma umiralo se za šest meseci, danas oboleli žive godinama posle imunoterapije! Sada će i pacijenti sa oboljenjem bubrega moći da dobijaju terapiju, u tzv. drugoj liniji karcinoma. I njima će se produžiti životni vek.
U Srbiju stižu i drugi inovativni lekovi. Da li to znači da hemioterapija odlazi u prošlost?
- Maligne bolesti, kao i njene podvrste, biće personalizovano lečene u odnosu na neki biomaker i na to šta bolest ispoljava. Ali, nažalost, neće kod svih pacijenata biti optimalno lečenje imunoterapijom, premda gazi ka vrhu. U Srbiji, od svih indikacija koje su registrovane u EU, imamo od 20 do 25 odsto inovativnih lekova, trudićemo se da ih dobijemo još.
Kaskamo li zbog visoke cene terapije?
- Tačno je da je u startu skuplja od lekova za hemioterapiju, ne mnogo od onih za ciljanu terapiju, ali je efikasnija i produžava život koji nema cenu!
Znači li to da kancer s njom postaje sistemska bolest?
- Sve više može da se tvrdi da je sistemska bolest, nadam se da ćemo u narednim decenijama moći da nađemo za svaku podvrstu ove bolesti određenu terapiju i da hirurškog lečenja neće biti.
Da li će to važiti i za sve vrste malignih oboljenja, za pacijente u četvrtom stadijumu bolesti?
- Trudimo se da kroz kliničke studije i razne druge programe pružimo pacijentima ovo lečenje. Naše institucije i istraživački timovi počinju da budu prepoznati u svetu, dobijaju novac od sponzora istraživanja, što je veliki benefit za pacijenta.
Tako primaju inovativnu terapiju pre nego što se nađe na našoj pozitivnoj listi. Nadam se da će toga biti još više, u Sremskoj Kamenici sad se ovim putem leči 10 odsto pacijenata.
Kurir.rs/Lena/B.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
