Kao i svake godine, ova počasna predsednica Festivala evropskog filma Palić, bila je gost značajne filmske manifestacije, sa tim da je ovog puta u bioskopu na Paliću prisustvovala i otvaranju sale “Mira Banjac”, posvećene našoj glumačkoj legendi.
Tom prilikom Mira je izjavila da je to trenutak u njenom životu koji je napravio veliku tačku.
- Šta ja posle ovoga mogu da tražim? Dobiti bioskop i jedno ime, nije lako nositi. Ali ja sam srećna i želela bih da ova sala bude uvek puna, i da u njoj bude puno mladih reditelja, glumaca i producenata. To bi za mene nešto značilo i jedino što vredi. Volela bih da ljudi dobiju nagradu na festivalu, u Sali “Mire Banjac”. Kada budem umrla, neće ništa ostati sem onoga što će oni poneti, a poneće iz jednog lepog, velikog i značajnog doprinosa koji sam i ja nekim malim svojim udelom zaslužila - kaže Mira Banjac.
Gledajući salu koja će nositi njeno ime, prisetila se koleginice Ružice Sokić koja je na samrti rekla svojoj doktorki da joj je važno da je ne zaborave.
- Znate glumcu je to jako bitno. Sve nagrade i priznanja, sve će to ići na svoje mesto ali šta će ljudi odneti to je trajno i bitno. Nikada neću zaboraviti jedan simpatičan događaj u Zagrebu. Iza mene idu tri mladića i odjednom jedan glasno izgovara repliku iz kultnog filma: “Danice, jer znaš gde je Vinča”? Ja sam se toliko obradovala što su ovi mladi znali moju repliku. Kada sam im se nasmejala, drugi mladić je dodao da on zna ceo film “Balkanski špijun” napamet. To je nešto. Tako bih ja voleli da ljudi koji dobiju nagradu kažu:“Ja sam je dobio na Palićkom filmskom festivalu u sali “Mire Banjac”. To bi meni puno značilo.
Ovog puta se osvrnula i na medije.
- Ako me je iko stvorio i podigao, sem onih koji me stvaraju na svoj način, to su predstavnici medija. Uvek su znali da zabeleže bitne stvari. Ukoliko pročitati jednu od mojih četiri knjiga i to “Ne daj se” Tatjane Nježić, shvatićete ko sam ja. Pročitaćete ono što nikome nisam rekla a to da sam ja mala a jednostavna, mučenica koja je dogurala do svoje bioskopske sale - priča umetnica.
Opšte je poznato da nikada ne propušta da bude gost Palićkog filmskog festivala.
- Činjenica je da jako volim i poštujem i druge domaće filmske festivale ali ja sam već stara žena i ne mogu da stignem na svaki. Međutim, Palićki festival je nešto što ne mogu da propustim. Mnogi me pitaju šta je to što me veže za ovaj ambijent i festival. Mislim da je to jedna hemija i jedan takav susret koji je neponovljiv. Jedostavno, to ne mogu da objasnim.
Kada ne bih došla na Festival evropskog filma Palić mislila bih da mi je neko nešto ukrao ili da sam nekome nešto dužna ili da nešto nisam dobro uradila. Pored ovog festivala volim i ljude oko njega, kao i publiku koja zna sve to da ceni. Ovaj festival već godinama drži svoj nivo. Ako se zove evropski festival mislim da on to i jeste. U celom svetu se, što se tiče filmske umetnosti, oseća neki zastoj mladih a kod nas nije takav slučaj. Stiže velika generacija glumaca koji su primećeni i kod nas i u svetu.
Nedavno je glumica prihvatila ponudu da po prvi put zaigra u domaćoj telenoveli. Gledamo je u ulozi Gvozdenije Karamatijević, odnosno Madam Deni u “Igri subine” Žarka Jokanovića.
-Postala sam deo ekipe od treće sezone. Scenarista Žarko je insisistirao i želeo je da me vidi u svom timu. Rekla sam mu da ne znam da li mogu da se obavežem na tako dugačke staze, s obzirom na moje godine. Tada mi je rekao da on garantuje da su to dugovečne godine i da će to trajati. Prijatno mi je da snimam “Igru sudbine”, jer ja moram da radim. Prvo, ne jurim nikakvu slavu, ni pare ali ja moram da se osećam da sam korisna. Moram da budem i sa tom mojom glumačkom porodicom, sa kojom sam celog života bila. Kada je moja mama umirala i kada su me pitali, šta ću sada da radim jer je moj sin Brana bio mali, ja sam rekla da će mene čuvati glumci. Uvek sam smatrala da su oni moja porodica.
Nikada se nisam zamerila ni sa kim i sve je prošlo u lepom prijateljstvu. Gotovo neverovatno je koliko je moja glumačka sudbina prošla sjajno a koliko je privatni život imao ponora, velikih oscilacija i mojih velikih nesposobnosti za život. Ali sve se to prebrodi. Kada imate snagu i cilj onda kažete: “Ovo sada traži moju snagu, traži moje osvešćenje i to moram da izguram sama”. Sve drugo imate oko sebe u pozorištu, na filmu, imate dobre ljude i nekako je to uvek zajedničko stvaralaštvo koje se podeli na lep način - zaključuje Mira Banjac.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
