CEO SVET JE GLEDAO KAKO GORI, VRIŠTAO - "IZVUCITE ME"! Jeziva smrt u TV prenosu: Prijatelj ga spasavao golim rukama, a ono što su redari uradili šokira i danas!

Bio je najveća nada britanskog auto-sporta, imao je samo 25 godina i tek dve trke u Formuli 1. Ono što se dogodilo 29. jula 1973. godine u Zandvortu i danas se smatra jednom od najpotresnijih tragedija u istoriji sporta.

Takva je bila smrt Rodžera Vilijamsona.

Na današnji dan, 29. jula 1973. godine, mladi britanski vozač izgubio je život pred očima miliona televizijskih gledalaca. Nije stradao odmah u udaru. Preživeo je prvi kontakt sa zaštitnom ogradom, bio je svestan i dozivao pomoć. Ali nije mogao da izađe iz prevrnutog bolida koji je gutao plamen.

Rođen 2. februara 1948. godine u Ešbi de la Zušu u Engleskoj, Vilijamson je odmalena bio zaljubljen u brzinu. Posle uspeha u nacionalnim trkama, eksplodirao je u Formuli 3, gde je osvojio uzastopne šampionske titule Velike Britanije 1971. i 1972. godine. Mnogi su tvrdili da je upravo on sledeća velika zvezda britanskog automobilizma.

Njegov talenat nije promakao ni ekipama Formule 1. Imao je mogućnost da bira, a na kraju je prihvatio ponudu tima March, verujući da će upravo tamo najbrže napredovati. San je konačno postao stvarnost u leto 1973. godine.

Ali sudbina je imala drugačije planove.

Druga trka... i poslednja

Debitovao je na Velikoj nagradi Velike Britanije, ali je trku završio već u prvom krugu u velikom sudaru više bolida.

Samo nekoliko nedelja kasnije stigao je u holandski Zandvort. To je trebalo da bude njegov pravi početak.

Umesto toga, postao je kraj.

"Izvucite me"

U osmom krugu, pri velikoj brzini, pukla je guma ili je došlo do otkaza na vešanju. Bolid je udario u ogradu, preleteo stotine metara, prevrnuo se na krov i zapalio. Rezervoar je pukao dok je automobil klizao po asfaltu, a plamen je za nekoliko sekundi progutao ceo kokpit.

Vilijamson nije poginuo u udarcu.

Ostao je zaglavljen ispod prevrnutog bolida.

Kasnije će njegov prijatelj Dejvid Perli ispričati da je čuo njegove povike.

"Izvuci me! Izvuci me!"

Te reči proganjale su ga do kraja života.

Heroj koji pokušao nemoguće

Dok su ostali vozači nastavili trku, Perli je zaustavio svoj bolid, istrčao preko staze i pokušao da sam prevrne zapaljeni automobil.

Vukao je, gurao, dozivao redare.

Grabio je protivpožarni aparat i pokušavao da ugasi vatru.

Ali nije mogao sam.

Redari nisu imali vatrootporna odela i nisu smeli da priđu plamenu. Na tom delu staze nalazio se samo jedan mali aparat za gašenje požara, nedovoljan da obuzda vatru. Vatrogasnom vozilu trebalo je oko osam minuta da stigne do mesta nesreće jer trka nije bila prekinuta. Kada je požar konačno ugašen, bilo je prekasno. Vilijamson se ugušio dimom zarobljen u kokpitu.

Još šokantnije zvuči činjenica da je većina vozača mislila da gori Perlijev bolid i da je vozač već izašao iz njega. Zbog toga gotovo niko nije shvatio da je unutra ostao zarobljen drugi čovek. Trka je nastavljena kao da se ništa ne događa.

Tragedija promenila Formulu 1

Fotografije očajnog Dejvida Perlija, koji sam pokušava da spase prijatelja iz buktinje, obišle su planetu.

Perli je kasnije odlikovan George Medaljom za izuzetnu hrabrost, a njegova borba postala je simbol ljudskosti u jednom od najmračnijih dana Formule 1.

Vilijamsonova smrt izazvala je ogroman pritisak na organizatore trka.

Posle ove tragedije uvedene su strože bezbednosne procedure, vatrootporna oprema za redare postala je obavezna, unapređene su službe za hitne intervencije, a način reagovanja na teške nesreće potpuno je promenjen. Mnogi istoričari Formule 1 smatraju da je upravo njegova pogibija bila jedna od ključnih prekretnica u razvoju bezbednosti ovog sporta.

Rodžer Vilijamson imao je samo 25 godina.

Bio je dvostruki šampion Formule 3.

Čovek za koga su govorili da će jednog dana osvajati trke i boriti se za svetsku titulu.

Umesto pehara, ostao je upamćen po jednoj od najpotresnijih scena koje je sport ikada video.

Na današnji dan prekinut je život mladića koji je tek zakoračio među najveće.

Ali njegova tragedija spasila je mnoge koji su došli posle njega.

Zato se ime Rodžera Vilijamsona i danas izgovara sa poštovanjem – ne samo zbog talenta koji je imao, već i zbog nasleđa koje je ostavio Formuli 1.